Borbe u tom delu grada ne prestaju ni na minutu – odjekuju mine, tuku automati i mitraljezi, a između kuća tutnji teška vojna tehnika. U vazduhu se oseća oštar miris goriva i spaljenih guma.
Najintenzivnije borbe već nekoliko dana se vode na Bulevaru Meotide – širokoj ulici sa velikom parking zonom. Odatle do „Azovstalja“ je svega kilometar i po. Taktika je jednostavna – prvo se na zgrade koje su zauzele ekstremističke snage ispaljuje nekoliko granata, zatim nastupaju jurišne grupe, nakon čega prostorije čiste pripadnici Specijalnog odreda za brzo reagovanje (SOBR – specijalna jedinica ruske Nacionalne garde) i vrše provere demineri.
Strateško čvorište
Pored militanata bataljona „Azov“, u fabrici „Azovstalj“ utvrdili su se i pripadnici 36. zasebne brigade marinaca Oružanih snaga Ukrajine – preko 3.000 vojnika. Ne nameravaju da se predaju. Ukrajinska vojska pretvorila je železaru u jedno ogromno utvrđeno područje koje je izuzetno teško osvojiti.
Za juriš se vrše temeljne pripreme: u Marijupolj su prvo stigli teški samohodni minobacači kalibra 240 milimetara „tulipan“. Njihov zadatak je da probiju odbranu protivnika.
„Azovstalj“ je najveći industrijski centar regiona, u suštini – grad u gradu. Fabrika se nalazi u južnom delu Marijupolja na obali Azovskog mora, na ušću reke Kalmius. Posmatrano iz ptičje perspektive, radi se o ogromnom lavirintu, površine 11 kvadratnih kilometara. U sovjetsko vreme ovde je izgrađeno 41 postrojenje i 80 velikih hala.
U fabrici je radilo najmanje 10.000 ljudi: topili su čelik, bavili se livenjem gvožđa, isporučivali koks, pravili šine i još mnogo toga. U Ukrajini je ovo preduzeće bilo monopolista kada je reč o mnogim vrstama valjanog metala. Na primer, 2020. godine izliveno je preko četiri miliona tona čelika.
Šest spratova pod zemljom
Teško je zamisliti bolju liniju za odbranu – fabrika je građena tako da traje vekovima. Betonski zidovi, razgranata mreža prolaza i tehnoloških tunela, brojne visoke konstrukcije idealne za osmatranje i snajperske položaje.
U pogonima su opremljeni položaji tako da mogu odolevati duže vreme, a svi prilazi njima su gusto minirani. Artiljeriju „Azova“ i Oružanih snaga Ukrajine uglavnom čine preostali minobacači koji su raspoređeni bliže obali i zaštićeni masivnim fabričkim postrojenjima.
Pod kombinatom se nalaze skladišta i pouzdana skrovišta koja idu ispod zemlje na dubinu od šest spratova. Ekstremističke snage se slobodno kreću njima i tajno prebacuju pojačanja iz jedne tačke u drugu.
„Naša jedinica još nije pokušavala da uđe u samu fabriku, ali mislim da je to pitanje dana“, kaže pripadnik Specijalnog odreda za brzo reagovanje koji se nedavno vratio iz operacije čišćenja okolnih teritorija.
„Protivnik je dobro opremljen i pripremljen, kako taktički, tako i fizički. Plus – odlično poznaje teren“, kaže on.
Osvajaće se pogon za pogonom, treba preuzeti kontrolu nad brojnim prolazima. Glavnu poteškoću predstavlja to što je većina hala „Azovstalja“ skrivena od kamera sredstava za vazdušno izviđanje ofanzivnih snaga.
Međutim, ukrajinske ekstremističke snage su saterane u jazbinu i jasno je da im odatle nema izlaska.