NATO nastavlja da gazi „crvene linije“ Rusije, ali i Republike Srpske

Kako dodaje, iz Stoltenbergove poruke da bi, u svetlu događaja u Ukrajini, NATO u slučaju Gruzije „mogao da poveća podršku u oblastima oblastima poput svesti o situaciji, bezbedne komunikacije i sajber bezbednosti“, a da bi u Bosni i Hercegovini „mogli da razviju novi paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta“, jasno se vidi da Amerika i NATO, uprkos upozorenjima iz Moskve da se zaustave, nemaju nameru da odustanu.

„Ovi navodi generalnog sekretara su nastavak onoga što smo i do sada gledali i slušali iz vrha NATO pakta i od strane Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke, a što je i dovelo do današnjeg globalnog sukoba Rusije sa Zapadom, to jest sa Amerikom i njenim saveznicima, klijentima i vazalima okupljenim u Severnoatlantskoj alijansi. Tu se, dakle, ništa ne menja i ovo što je najavio Stoltenberg sa Gruzijom jeste direktni dokaz da oni nemaju nameru da se zaustave, iako im je iz Rusije poručeno da ne pokušavaju da ulaze na bivšu teritoriju Sovjetskog Saveza i da se okanu ambicija da Rusiji dođu pod bok u Ukrajini“, ukazuje Bilbija.

Prema njegovim rečima, Amerika i NATO pakt očigledno nastavljaju putem kojim su krenuli, uprkos tome što ih je Henri Kisindžer pre neku godinu upozorio da će frontalnim udarom na Rusiju, odnosno sudarom sa Rusijom, poništiti sve svoje tekovine u toku Hladnog rata.

„Ova konfrontacija sa Rusijom koja, kao što vidimo, ima svoj ekonomski, diplomatski, pa i vojni segment u Ukrajini, trajala je godinama i na neki način je logično došla do sadašnjeg spektra sukobljavanja koji će, verovatno, preformatizovati ceo svetski poredak. Kako će se to dalje razvijati umnogome će zavisiti od ishoda ruske specijalne operacije u Ukrajini, ali je jasno da su se američke tekovine Hladnog rata praktično već istopile i da SAD gube sve što su tokom 80-ih godina uradile na planu svoje globalne dominacije“, navodi Bilbija.

Komentarišući izjavu generalnog sekretara NATO-a da bi Alijansa za Bosnu i Hercegovinu „mogla da razvije novi paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta“, Bilbija kaže da Stoltenberg na ovaj način uvlači BiH u konfrontaciju, remeteći regionalnu stabilnost i ravnotežu koja je kako-tako uspostavljena Dejtonskim sporazumom.

„Oni nameravaju tamo da uđu sa svojim interesima i vojnom infrastrukturom, sa još širim frontom. Iako je sve to, naravno, umotano u „podršku“ i formalno se podrazumeva nekakva saglasnost lokalnih rukovodstva, to je ipak nastavak linije konfrontacije“, napominje naš sagovornik.

On podseća da je na svim mapama koje NATO zvanično plasira u poslednjih nekoliko godina Bosna i Hercegovina, zajedno sa Gruzijom, označena kao zemlja koja je kandidat za članstvo u NATO paktu.

„To nije tačno i Stoltenberg to dobro zna, jer je Republika Srpska povukla saglasnost da se BiH kreće ka članstvu u NATO. Ona je proglasila sopstvenu vojnu neutralnost i nepripadanje blokovima i povukla je saglasnosti koje su ranije davane pod pritiskom. Dakle, bez obzira na to što je neka saradnja BiH na povišenom nivou i dalje regulisana i postoji, to nije kandidatura za članstvo. Ali, Stoltenberg vrlo smišljeno prelazi jednu suštinsku „crvenu liniju“ za Republiku Srpsku i srpski narod i vrlo dobro zna šta time čini“, smatra Bilbija.

Budući da je, kako kaže, reč o procesima koji ne mogu da se odigraju preko noći, za nekoliko dana ili nekoliko meseci, nije isključeno da će to što je Stoltenberg rekao o Bosni i Hercegovini zapravo biti pokušaj Alijanse da se prostor BiH politički prepakuje u strateškom i ekonomskom interesu vodećih zemalja NATO pakta, pre svega SAD i Nemačke.

„U tom smislu ovo o čemu govori Stoltenberg podrazumevaće pokušaj da se u BiH igra na dalju „dedejtonizaciju”. Ne zaboravimo da je Bakir Izetbegović izjavio da je Dejtonski sporazum „ludačka košulja na telu Bosne i Hercegovine“, a izjava generalnog sekretara NATO u suštini podrazumeva da i vrh NATO pakta smatra Dejtonski sporazum nekom vrstom ludačke košulje koja ne smeta samo Bošnjacima i muslimanima, nego i realizaciji interesa Alijanse. Tako da će oni sigurno pokušavati da stvari guraju u tom pravcu, u nadi da će to proširiti prostor da Banjaluka konačno poklekne i da se više ne protivi ulasku BiH u NATO“, upozorava Bilbija.

Uvlačenje BiH u NATO pakt je, pojašnjava naš sagovornik, u funkciji kompletiranja geostrateškog opkoljavanja Srbije i prilika da se pokuša novi, širi i jači udar na njen suverenitet, samostalnost i nezavisnost.

Ipak, Bilbija je uveren da Republika Srpska neće dozvoliti prelazak njenih „crvenih linija“, jer bi to značilo suštinsko odustajanje od nadležnosti koje je sačuvala, uprkos svim otimanjima i nametanjima u prethodnih 26 godina.

„Ona neće to dozvoliti i zato što bi to značilo „utapanje“ Republike Srpske u neku tobožnju građansku Bosnu i Hercegovinu bez entiteta i njeno realno pretvaranje u državu koja bi, po formuli „jedan čovek, jedan glas“, defakto obezbedila bošnjačku dominaciju. Ta budućnost, ako bi do nje došlo, bila bi neuporedivo nepovoljnija i za Srbe i za Hrvate, a kako bi izgledala ta bošnjačka dominacija vidimo i po odnosu prema Republici Srpskoj koju i dalje uporno, izazivački i dalje zovu RS, a ne Republika Srpska i pokušavaju sve da razruše Dejtonski sporazum“, kategoričan je urednik portala „Fakti“.

Kako kaže, ukoliko bi Republika Srpska eventualno pristala da je uvuku u tu igru i ako bi u njoj bila kooperativna, završila bi kao gubitnička strana i ne samo da ne bi vratila ništa više od nadležnosti, nego ne bi zadržala ni ono što sada ima.

„Koliko ja razumem, Milorad Dodik, Željka Cvijanović i ostali koji čine vlast u Republici Srpskoj apsolutno dobro razumeju da je ulazak u te kombinatorike sa NATO paktom, Amerikancima, Britancima i Nemcima smrtno opasan po Republiku Srpsku i mislim da do toga neće doći“, zaključuje Đuro Bilbija.