Generalna skupština UN u okviru specijalne sednice o Ukrajini koja će biti održana danas, 7. aprila, glasaće za nacrt rezolucije koju su predložile SAD i druge zapadne zemlje o suspenziji Rusije iz Savetu za ljudska prava.
Ruski diplomata je takođe ukazao na „ekstremni cinizam“ predstojećeg glasanja, s obzirom na činjenicu da su SAD istupile iz Saveta za ljudska prava 2018. godine i da su se vratile tek nakon tri godine.
„Ne treba zaboraviti da su pre samo nekoliko godina SAD zanemarile Savet za ljudska prava, istupile iz njega i dosledno umanjivale značaj njegove uloge, tako da SAD ne treba smatrati borcem za pitanja Saveta za ljudska prava“, zaključio je Poljanski.
Inicijativu za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN najavila je šefica američke misije pri svetskoj organizaciji Linda Tomas-Grinfild. Ona je, prilikom posete Rumuniji istakla da je „vreme da Generalna skupština UN glasa“ da Rusija bude uklonjena iz ovog podorgana Generalne skupštine UN, koji, za račun Generalne skupštine, istražuje moguća kršenja ljudskih prava u članicama svetske organizacije.
Prema rečima američke ambasadorke u UN, članstvo Rusije u Savetu je „farsa“, a njen stav podržao je i šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba, koji je dodao da će njegova zemlja koristiti „dostupne mehanizme UN“ za prikupljanje dokaza o navodnim ruskim zločinima u zemlji. Kao povod za najnoviju inicijativu, iskorišćen je slučaj sa navodnim zločinima ruske vojske u mestu Buča kod Kijeva.
Savet za ljudska ima 47 članova koje bira Generalna skupština UN sa mandatom od tri godine. Mandati su raspoređeni regionalno takao da Afrika i Azija daju po trinaest članova, istočna Evropa šest, Latinska Amerika i Karibi osam i sedam zapadna Evropa.
Generalna skupština UN može da suspenduje prava i privilegije bilo kog člana Saveta ako se utvrdi uporno i sistematsko kršenje ljudskih prava za vreme mandata. Proces suspenzije zahteva dvotrećinsku većinu glasova članica Generalne skupštine UN.