Posle osam decenija počinje obnova Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu

Dan sećanja na šestoaprilsko bombardovanje 1941, kada je do temelja spaljena Narodna biblioteka Srbije, obeležen je i ove godine na Kosančićevom vencu. Predstavnici Ministarstva kulture i upravnik NBS položili su cveće na ostatke zgrade koja je čuvala fond od oko 500.000 knjiga, 1424 ćirilična rukopisa i povelje nastale u periodu od 12. do 17. veka, stare štampane knjige, prepiske značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije...

„Mihail Bulgakov je napisao da rukopisi ne gore. Nažalost, oni gore. Na ovom mestu je izgorelo pola miliona knjiga koje su odražavale iskustvo na prostoru od Venecije do Konstantinopolja. Ovde se desio zločin protiv sećanja i zločin protiv mašte“, kazao je Pištalo i podsetio da je general fon Ler, kao i Beograd uništio Varšavu, ali da je za Poljake obnova zgrada bila pitanje ponosa.

„Ko poseti Kosančićev Venac ne može da veruje da rupa već 80 godina zjapi na mestu jedne od najvećih tragedija srpske kulture. Svi se pitaju kako je to moguće. Kako je moguća takva nebriga prema sopstvenom nasleđu, prema sopstvenoj traumi, prema sopstvenom bolu? Ja sam ubeđen da je u jednom trenutku kolektivna koprena spala sa očiju Srbije i da smo rekli: ovo je nedopustivo“, istakao je upravnik Narodne biblioteke.

Obnova Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu započeće uskoro, najavio je upravnik NBS Vladimir Pištalo.

„Ministarstvo kulture je odobrilo sredstva za početak obnove biblioteke na Kosančićevom vencu. Prvo tražimo idejno rešenje, potom pravimo nacrt radova, pa tek onda ulazimo u radove. Kada će to tačno biti – ne mogu da tvrdim, ali je važno što je proces započet.“

Za obnovu koja bi imala za cilj da ispravi dugogodišnju nepravdu, svaka investicija bila bi mala u odnosu na višestruku korist, ne samo kulture.

„Ovim činom, naši sugrađani imaju utisak da se nešto popravlja i u njihovom životu – to je taj kapital čije su vrednosti mnogi postali svesni“.

Govoreći o budućem izgledu zdanja, Pištalo je, podsetivši da je Biblioteka napravljena na mestu rimske vile, otkrio da bi se u podrumu nove biblioteke videli rimski temelji Beograda, a ispred zgrade bi gorela Večna vatra. Tokom leta tu bi se održavale književne večeri...

„Zadržali bismo oblik zgrade kakav je bio pre 6. aprila 1941. godine, dok bismo unutra napravili Memorijalni centar koji bi pričao priču o najvećem kulturcidu u Drugom svetskom ratu. Poput Kule Nebojša čija je spoljašnjost u obliku srednjovekovne kule, dok unutra svetlosna instalacija upućuje na istoriju ove građevine, tako bismo i mi imali spoj tradicionalnog i savremenog“, navodi Pištalo i dodaje da bi na ovom mestu Beograd pričao svoju priču o plamenu i uskrsnuću.