Zahar Prilepin: Cela Ukrajina treba da uđe u sastav Rusije

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Po njegovim rečima, predstoji još mnogo katastrofalno teškog posla, ali postoji „najrazumnija opcija“ koja je i istovremeno „najradikalnija i najluđa“.

„To bi, naravno, trebalo da bude cela Ukrajina koja bi na ovaj ili onaj način trebalo da bude uključena u sastav Rusije“, rekao je Prilepin.

On je primetio da je Rusija već dostigla veoma visok stepen konfrontacije sa Zapadom. Kako dodaje, sankcioni pritisak će se za mesec dana povećati i dostići će takve nivoe „da više uopšte neće biti važno šta ćemo mi uraditi“.

„Zato – cela Ukrajina“, ponovio je Prilepin.

Nakon toga, ističe, treba započeti pregovore sa Poljskom, Belorusijom, Rumunijom, Mađarskom, SAD i „bilo kojim akterima“ koji su spremni da razmišljaju o budućnosti Ukrajine.

„Ali mi tu već počinjemo da razmišljamo o svemu tome pod svojim uslovima. Međutim, pre toga treba završiti ovaj strašni vojni posao. Treba ga završiti tamo gde još nismo stigli. A tamo gde smo stigli treba uspostaviti normalan rad administracije i rad sa lokalnim stanovništvom“, zaključuje ruski pisac.

Inače, Prilepin je u Srbiji poznat kao ruski pisac čija su dela mahom prevedena na srpski jezik, a među njima su i „Obitelj“, „Pisma iz Donbasa“, „Sedam života“ i „Crni majmun“.

Prilepin je poznat i po tome što je ratovao u Donbasu, a nakon što je odlučio da ne želi više da bude vojnik, nastavio je da pomaže narodu na jugoistoku Ukrajine.

Specijalna vojna operacija u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu. Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.