Nečista savest Zapada od OVK do Azova: Nacista, terorista ili ekstremista – važno je da sarađuje
Istorijat terorističkih organizacija - od Al Kaide, OVK, Isila do Azova- upućuje na Zapad kao zajednički imenitelj. Neke od ovih grupa prelazile su put od zabranjenih ekstremista do saradnika na terenu, druge, islužene, završavale su na smetlištu istorije. Ne samo akcije, već i rok trajanja, određivao je Zapad.
SputnikKada je komandant takozvanih Iračkih narodnih snaga Džafer Al Džabiri još 2015. optužio SAD da u iračkoj provinciji Kirkum iz ratnih aviona baca pakete teroristima Islamske države, veza SAD i terorističkih organizacija već je bila obelodanjena u dokumentu američkog Ministarstva odbrane. U borbi protiv Rusije i Kine ključna uloga, stoji u dokumentu iz 2015, namenjena je islamističkim teroristima koji će, dalje stoji, formirati kalifat na teritorijama Sirije i Iraka. Oni upoznati sa slučajem OVK koji je prešao put od zabranjene separatističke organizacije u Stejt Departmentu do saradnika na poslu slamanja SFRJ, prepoznali su isti scenario.
Drveni vojnici u borbi protiv Rusije
Da li se isto dešava u Ukrajini gde su terorističke organizacije od kojih se Zapad nominalno ograđuje samo drveni vojnici SAD u borbi protiv Rusije?
General Mitar Kovač kaže da kada je reč o ekstremističkim, terorističkim grupama i pokretima, obaveštajne službe Zapada, prvenstveno Velike Britanije i SAD, imaju upliv i na vreme raspolažu informacijama o njihovom osnivanju, širenju i angažovanju na određenom prostoru. U skladu sa tim, razvija se i strategija njihove upotrebe, angažovanja kroz klasični terorizam, prevart, revolucije, oružane pobune i slične metode što je uspešno korišćeno prethodnih 30, 40 godina.
Posebno, naglašava general Kovač, to je bilo vidljivo u periodu kada su realizovane mnoge obojene revolucije u smeni režima koji nisu bili po volji Zapada i nisu realizovali njihove strateške interese.
„Kada pogledamo region, od vremena raspada SFRJ, te iste zapadne obaveštajne službe vodećih zemalja NATO podsticale su ekstremističke pokrete, jačale ekstremizam, sprečavale bilo kakvo dogovaranje ili iznalaženje kompromisa između konfrontiranih strana. To je išlo do nivoa političkog, bezbednosnog konflikta, oružanih sukoba i građanskih ratova koje smo videli tokom razbijanja SFRJ“.
Obaveštajni rad Britanije i SAD
Rad obaveštajnih službi Britanije i SAD danas je najuočljiviji na prostoru Ukrajine, kaže Kovač. Od reakcionarnih nacističkih pokreta stvarane su organizacije koje su poput Azova, Ajdara i Desnog sektora korišćene u pobunama na Kavkazu.
„Njima je cilj bio građanski rat unutar Rusije i njena devastacija. Kada to nije prošlo, iste te pronacističke snage su stekle ugled pre svega zahvaljujući rusofobvstvu, mogućnosti zastrašivanja stanovništva i uspesima u promeni sistema vrednosti“.
Ono što zabrinjava je, navodi Kovač, njihovo prisustvo u institucijama bezbednosti i činjenica da u Oružanim snagama Ukrajine čine 12 posto brojnog stanja. Sami komandanti su, ukazuje, ili pod prismotrom bezbednosnih organa ili politički podobnih ljudi koje je postavljao Zapad.
Uklonjeni amandman
Kada je reč o činjenici da je američka vojska obučavala Nacionalnu gardu Ukrajine, a u okviru nje nesumnjivo i Azov, Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost kao važan detalj pominje amandman koji su svojevremeno na predlog Zakona o izdvajanjima za odbranu doma podnela dva američka kongresmena. Amandman kojim je trebalo ograniči pomoć bataljonu Azov je, kaže, uklonjen.
Ona podseća da je nakon Majdana 2014. u Ukrajini nastalo više grupacija koje su imale nacionalistički predznak ali i oružje.
„Sve ove grupacije ekstremne, naoružane i donekle obučene trebalo je staviti pod kontrolu. Kako bi se to postiglo parlament u Kijevu 12. marta 2014. godine formira Nacionalnu gardu Ukrajine. Ovo je bio način da se stave pod kontrolu svi aktivisti, borci i naoružane frakcije koje su nastale u prevratu. Podsećanja radi Nacionalna garda Ukrajine je postojala i ranije od 1991-2000. godine, a njeno ponovno formiranje privuklo je i njene bivše pripadnike, veterane koji su sada imali ulogu u obučavanju novih članova. Zakonom od 12. marta dozvoljeno je da NGU ima do 60 000 vojnika Ova garda našla se na liniji sukoba sa Rusima. Njena uloga je vezana za ATO zonu (zona antiruske operacije) kako je ukrajinsko rukovodstvo nazivalo basen Donbasa i okolinu“.
Al Kaida- od prijatelja do neprijatelja
Jedna od nacionalističkih organizacija udružena sa aktivistima sa Majdana, kaže Andrićeva, dovela je do formiranja bataljona Azov, a deo pripadnika činili su i kijevski huligani.
„Osim što koristi nacistička obeležja iako su deo formalnog lanca komandovanja ukrajinskih oružanih snaga, ovaj puk se ni u kom segmentu svog delovanja ne pridržava zakona i običaja rata. Iako su odred specijalne namene sebe nazivaju ubicama Moskalja“
Da SAD imaju manir podržavanja terorističkih i ekstremističkih organizacija dok pale vatru u tuđem dvorištu i napuštanja istih kada se požar proširi svedoče slučajevi, kaže Andrićeva, Al Kaide i Islamske države.
„Al Kaida vuče korene još od sovjetske invazije na Avganistan kada su SAD najvećim delom finansirale mudžahedinski pokret. Međutim, od 1992. godine interesi se razilaze i Al Kaida postaje neprijatelj. Takođe, za vreme građanskog rata u Siriji ISIL je u savezu sa drugim islamističkim grupama posredno dobijao oružje, opremu i novac od SAD i drugih zapadnih zemalja. Nakon toga Al Bagdadi i ostali lideri postali su državni neprijatelj broj jedan“.
Takođe, ukazuje, zapadnim liderima nije stran ni suprotan proces.
„Odličan primer je OVK. Nije bitno da li ste terorista ili ekstremista, bitno je da sarađujete“.
Proces seže u istoriju
Bez istorijske potke ove procese, smatra Kovač, teško je razumeti. On podseća da je Britanija kao istorijski rusofobna činila sve da spreči afirmaciju ruskih nacionalnih interesa dok su SAD od Drugog svetskog rata regrutovanjem dobrog dela nacista iz vojne i bezbednosne dimenzije promenile sistem vrednosti u samoj Americi.
„Primer je delovanje generala Rajnharda Genela, šefa obaveštajnog odeljenja Rajha, koji je uspeo da se za veoma kratko vreme nametne kao važna figura u kreiranju strategije SAD prema Rusiji. On je podstakao rusobofobiju kod samih Amerikanaca, stalno ističući kao pretnju da ukoliko se ne reši pitanje SSSR, Amerika bi se mogla naći u ozbiljnom problemu“, kaže Kovač naglašavajući da to što je NATO osnovan 1949. nije slučajnost, te da bi tek trebalo rasvetliti njegovu ulogu u pripremi agresije na SRJ i saradnje sa separatistima.