SVET

U slavu nacizma: Kako je u Letoniji Dan pobede proglašen Danom smrti?

Zabrana proslave Dana pobede 9. maja u Letoniji, zbog „krvi nevinih u Ukrajini“, može se tumačiti samo u kontekstu uloge letonskih SS divizija u Drugom svetskom ratu. Da li se ključ za razumevanje ove odluke krije u - Osvejskoj tragediji?
Sputnik
Tradicionalna manifestacija Dana pobede ove godine 9. maja neće biti održana u Letoniji jer se, rečima gradonačelnika Rige, ovaj praznik pretvara u proslavu imperijalizma te ga, u okolnostima ruske vojne operacije u Ukrajini, treba preimenovati u Dan smrti. Istovremeno, dodao je, ceo svet 8. maja poštuje sećanje na poginule u Drugom svetskom ratu.
Adolf Hitler i Rudolf Hes 1939. godine.
Činjenicu da se 8. maja u Letoniji tradicionalno odaje pošta Rudolfu Langeu, drugom čoveku letonskog dobrovoljačkog SS legiona osnovanog 1943. godine- gradonačelnik je prećutao.

Prećutani logor smrti

Zabrana proslave 9. maja ima jedan cilj- da se nastavi skrivanje istine o učešću brojnih Letonaca na strani nacističke Nemačke i da se letonski SS-ovci ubijeni od strane Crvene armije predstave za žrtve a njihovi grobovi posluže kao mesta okupljanja mladih Letonaca što je ništa drugo nego slavljenje nacizma, tvrdi profesor prava Zoran Čvorović.
On kaže da veliki broj Letonaca izbegava da se suoči sa istorijskom istinom da su letonski SS-ovci organizovali jedan od većih logora smrti Salaspils u kome je smrt našlo na hiljadu Jevreja, Roma, Rusa i Belorusa.
Marš veterana SS divizije u Rigi
„Na mestu tog logora letonske vlasti su 2007. godine započele izgradnju vikend naselja Sunčano selo predviđajući da se na drugom delu teritorije podigne Muzej Sovjetskoj okupaciji. To je nesuočavanja sa prošlošću“.

Hiljade ubijenih i spaljenih

O tome najrečitije govori, kaže Čvorović, Osvejska tragedija- operacija koja se odigrala u periodu od februara do aprila 1943. godine a koja je imala za cilj da potpuno neutrališe zonu od 40 kilometara uz granicu Letonije prema Belorusiji i Rusiji.

„Tada su ukrajinske letonske i litvanske čete, u okviru nemačkih kaznenih jedinica, ubile ili spalile više od 3.500 ljudi među kojima i mnogo dece, a potpuno uništile 158 ruskih i beloruskih naselja“.

Politika lažnih simetrija

Pravdanje odluke o zabrani 9. maja zabranom svečane šetnje koja se godinama održavala u Rigi u čast legionara 15. i 19. SS divizije, po mišljenju Čvorovića samo je posledica politike lažne simetrije između komunističkog SSSR i nacističke Nemačke na kojoj već godinama unazad insistiraju ne samo pribaltičke republike već i Savet Evrope.
Dan sećanja na SS legionare u Rigi
„Takva simetrija služi samo skrivanju istorijskih činjenica a skrivanje istorijskih činjenica u službi je rehabilitacije nacizma u svim pribaltičkim republikama pa i u Letoniji“

Nacizam i fašizam nisu bili incident

Istoričar Miloš Ković u kontekstu odluke letonskih vlasti o zabrani 9. maja, kaže da se sa današnje istorijske distance bolje razume Drugi svetski rat.

„Sada je jasno da nacizam i fašizam nisu bili incident u istoriji Evrope. Svedočimo fenomen njihove obnove i to pre svega u zemljama koje nisu prošle proces denacifikacije. Danas posle svih pacovskih kanala i spasavanja ratnih zločinaca koje su sprovodile obaveštajne službe SAD i Velike Britanije u saradnji sa Vatikanom vidimo podršku političkog Zapada otvoreno nacističkim pokretima“, kaže Ković i dodaje da je rusofobija najprisutnija u zemljama čije su političke elite nekada dočekivale naciste kao oslobodioce.

O predlogu da razmisli Brisel

Istovremeno, postoje narodi, kaže, koji nisu imali SS divizije, koji nisu učestvovali u invaziji na Rusiju i koji i dan danas trpe veliki pritisak. Srbi su, smatra, jedan od tih naroda .
Vojna parada u Rusiji
Kada je reč o predlogu koji dolazi sa Baltika da se Dan pobede nazove Danom smrti, Ković ocenjuje da je uputno da o njemu razmisli Brisel, jer, kako kaže, ujedinjenje Evrope i stvaranje EU je stvarno bio smrtni čas za neke narode, pre svega Srbe.

„Dogovori i pregovori u Mastrihtu i Briselu plaćeni su žrtvama Srba ali i Rusa samo što se o ruskim žrtvama i i asimilaciji ruskog naroda u baltičkim državama nije mnogo znalo. Devedesete i prva decenija 21. veka bile su godine trpljenja. Najnoviji događaji pokazuju da istorija ne prolazi i da se varaju oni koji misle da mogu da sakriju stradanje srpskog i ruskog naroda“.

Zapadna Evropa- deo projekta afirmacije nacizma

Danas kada Evropa blagonaklono gleda na zabranu Dana pobede i kada su joj režimi koji afirmišu nacizam u pribaltiku i Ukrajini glavni saveznici jasno je, kaže Čvorović, da je i Zapadna Evropa deo projekta reafirmacije nacizma ne zbog samog nacizma već zbog potrebe da se zloupotrebi istorija za obračun sa ruskom državom i ruskim narodom.
Letonska dobrovoljačka SS legija na paradi povodom proslave Dana državnosti Letonije, 2. decembar 1943.
„Uostalom ne zaboravimo da je čuveni engleski istoričar Arnold Tojnbi priznao posle Drugog svetskog rata da je za jednog Engleza rat sa Hitlerovom Nemačkom bio mnogo više bratoubilački nego što bi to bio rat sa Staljinovom Rusijom“, zaključuje Čvorović.
Komentar