KULTURA

Strip o Maradoni, kralju siromaha čija je lopta postala simbol revolucije

Prašnjavo detinjstvo u Vilja Fioriti, uspesi sa Boka juniorsima, najlepši gol u istorijskoj utamici Argentine protiv Engleske, doček na stadionu San Paolo u Napulju, samo su neke od priča koje čine 11 činova stripa „Dijego Armando Maradona“ autora Paola Kastaldija.
Sputnik
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Ne dešava se često da sport i sportisti pronađu put do stripa koji je najčešće rezervisan za biografije poznatih umetnika ili za adaptacije poznatih književnih dela. Međutim, Maradona, junak i tema nedavno objavljenog stripa, po mišljenju mnogih ljubitelja fudbala bio je umetnik koji je običnu fudbalsku loptu pretvorio u poeziju, u muziku, u pesmu.
U suze, u urlik radosti i tuge“, kako piše Paolo Kastaldi u stripu „Dijego Armando Maradona“.

Čovek koji je fudbalsku loptu pretvorio u revoluciju

Ovom autoru koji je strip posvetio baki i ocu koji su iz Napulja, Maradona je bio čitav jedan svet.
„Svaki put kada izgovorim to ime, šapatom ili naglas, dok pričam o fudbalu s prijateljima, desi se nešto. Nešto iznutra“, piše Kastaldi.
„Čovek koji je uzeo običnu loptu i transformisao je u iskupljenje čitavog jednog grada, grada koji je godinama ocrnjivan, iskorišćavan, vređan i gažen. Čovek koji je uzeo običnu fudbalsku loptu i pretvorio je u pobunu, u revolucionarni pokret koji na poručuje da se borimo uzdignute glave za svoja prava, rame uz rame sa slabijima“, navodi on.
Urednik izdavačke kuće Makondo, koja je objavila ovaj strip, Miloš Kosovac za Sputnjik objašnjava da je Paolo Kastaldi Italijan, a u Italiji je, kao i u Argentini, Maradona i danas - svetac.
„Kastaldi je u ovom stripu dao poetično viđenje Maradone, prvenstveno njegov boravak u Italiji“, kaže Kosovac.
Fokusirajući se na zlatne godine Maradoninog epa, od dolaska u Napulj 1984. godine, prvih uspeha sa italijanskim timom, pobede na Svetskom prvenstvu sa Argentinom, Kastaldi priču deli na 11 činova, na broj Maradoninih dodira lopte pre nego što je ušla u gol na sudbonosnoj utakmici Argentina-Engleska.

Kralj Napulja

Maradonina životna utakmica imala je mnogo produžetaka, toliko da je bilo nemoguće prikazati je na ograničenom broju stranica. Uostalom, to i nije bila namera autora koji je pre svega želeo da deo Maradonine božanstvenosti preseli u domove običnih ljudi.
„On priča priču u 11 činova koji obrađuju značajne događaje iz Maradoninog života iz perspektive autora, kao i iz perspektive nekih običnih ljudi koji su živeli osamdesetih i početkom devedesetih u Italiji i koji su drugačije doživljavali Maradoninu igru. U njuma se ističe to što je Maradona doneo Napoliju, njegov odnos prema Napolitancima, naročito prema deci i siromašnima i uopšte njegova ulogu u životu obespravljenih stanovnika italijanskog siromašnog juga. Nipodaštavajući odnos severa Italije prema jugu on je osećao i u Argentini gde je odrastao i to je preneo kasnije, družeći se s Fidelom Kastrom, na Kubi. Dijego je bio borac, revolucionar, neko ko se igrao fudbala i time pokušavao nešto više od prikazivanja dobre igre“, tvrdi Kosovac.

Čak i fudbal može biti ljubav

U jedanaest autorskih poteza kistom obojenih plavom bojom, Kastaldi nam je predstavio Maradonu kao javnu figuru koja iz svlačionice korača ka stadionu San Paolo u Napulju, a čije ime, kao molitvu, uzvikuje hiljade obožavalaca. Tu je i onaj Maradona koji je sa svojim gaučosima osvojio Svetsko prvenstvo u fudbalu, ali i Maradona koji je pokrenuo jednu humanitarnu akciju kako bi pomogao siromašnom dečaku iz predgrađa Napulja.
„Plava boja obeležila je Maradoninu fudbalsku karijeru – u Argentini su plavo-beli dresovi, u Napolju su plavi. To što je crno beli strip sa elementima plave samo pojačava priču i vrednostima koje je Kastaldi želeo da istakne. Moram da kažem da ni kadriranje nije klasično, već ide dosta polako, bez ubrzanih dijaloga. Autor nam daje vremena da razmislimo o svim scenama, a sve to govori da je reč o autorskom stripu“, objašnjava urednik.

Lopta se ne sme ukaljati. Nikada

„Imao sam dva sna. Prvi je bio da igram na svetskom prvenstvu. Drugi da ga osvojim“, govorio je Maradona.
Ti su ga snovi, kako piše u pogovoru ovog stripa, koštali mladosti. Imao je potrebu da je nadoknadi i tad ovaj kralj polako počinje da tone. Godine 1991. Maradona je suspendovan na petnaest meseci što je ujedno bio kraj njegove napolitanske epizode.

„Napravio sam mnogo grešaka u životu, ali ne sme fudbal da plati za njih. Jer lopta se ne sme ukaljati. Nikada“, izjavio je Maradona.

Kastaldi je pored crtanja, strip obogatio hronologijom iz Maradoninog života, literaturom, pesmama posvećenim idolu mnogih fudbalera, geniju koji je za narod Napulja predstavljao opipljiv znak društvenog iskupljenja.
Komentar