VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Deo Niša u kome su grobovi pronađeni je danas naselje Jagodin mala na severu grada, a zapravo je nekropola. Tu se u vreme cara Konstantina i kasnije nalazilo groblje. Veoma važno mesto za srpske arheologe, ali i za svetsku nauku.
“Radi se o glavnoj gradskoj nekropoli, glavnom gradskom groblju rimskog Naisusa koje se protezalo po čitavom području sadašnjeg naselja. U toku izgradnje došlo je do otkrića grobova iz 4. ili 5. veka. Iskopavanja su u toku, tako da ne možemo sa sigurnošću reći iz kog perioda su grobovi, ali generalno, nekropola se datuje u taj period“, kaže za Sputnjik arheolog Aleksandar Aleksić iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
On dodaje da je velika sreća što je investitor izgradnje novog objekta na prostoru nekadašnjeg groblja „prijavio slučaj“, jer će možda upravo ova dva groba dodatno osvetliti život u drevnom Naisusu.
Naime, posle Konstantinove reforme i priznavanja hrišćanstva, on je svoj grad, kako kaže Aleksić, velelepno ukrasio. Grad je postao bogatiji i lepši, pa su se tako i njegovi stanovnici bogatije sahranjivali.
Skelet Nišlije koji je sahranjen pre 16. vekova je sjajno očuvan.
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Aleksić
„U naučnom smislu, iz tog perioda ranog hrišćanstva ova nekropola je jedno od najznačajnijih nalazišta tog tipa, zato što su na njemu zastupljeni svi tipovi grobnih konstrukcija koje se pronalaze u periodu ranog hrišćanstva, a zanimljivo je da nekih tipova grobnica ima samo u Nišu, u Jagodinmalskoj nekropoli i nigde drugde u svetu“, ističe Aleksić.
On dodaje da se, kada je otkriven prvi grob, istraživanju pristupilo po hitnom postupku, ali je investitor nastavio radove, pa je pronađen još jedan grob.
Upitan ko je u njima mogao biti sahranjen Aleksić kaže je i iz ovog perioda moguće naći više tipova grobova. Da je svaki grob nauci više nego značajan za razumevanje, jer svako otkriće omogućava da se sazna više. Dodaje da je u ovom slučaju svakako reč o hrišćanima.
„Sahranjeni su u orijentaciji istok – zapad, inače, mogu biti slobodno ukopani, to su samo rake u koje su položeni ostaci pokojnika, ima i kompleksnijih, napravljenih konstrukcija, kao što je prvi pronađeni grob. Preko pokojnika su na dve vode naslagane opeke rimskog formata. Postoje i zidani grobovi i grobnice u različitim tipovima. Ovo što smo otkrili je tip sahranjivanja sa konstrukcijom od opeka bez upotrebe maltera“.
Jedan grob je pronađen uz samu ulicu, pravo je čudo da je ostao neoštećen.
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Aleksić
Aleksić dodaje da se u grobovima hrišćana gotovo uvek nalaze artefakti. Uglavnom se radi o ličnom nakitu i drugim ličnim predmetima, često i o predmetima religioznog karaktera. Postavka Narodnog muzeja u Nišu ima puno takvih nalaza.
„U ovom trenutku ne mogu da dam nikakve pretpostavke o tome ko su bili ovi ljudi, jer tip groba zavisi od različitih stvari, naravno prvo od ekonomskog i socijalnog statusa čoveka koji je sahranjen, ali i od nepogoda, urgentnih, neplaniranih situacija, pa nema pravila. Ali tip groba uvek upućuje na socijalni ili ekonomski status pokojnika. Da li su ovi ljudi bili nekome važni, nekom svom svakako, s obzirom kako su sahranjeni“.