Prema njegovim rečima, dokument koji je u ponedeljak dobio zeleno svetlo šefova diplomatija Unije na sastanku u Briselu i koji će u četvrtak i petak biti zvanično potvrđen na samitu lidera EU, bio je očekivan budući da je oko dve godine bio u pripremi, ali nije previše politički ambiciozan i nije donet sa namerom da NATO „pomeri“ u stranu.
Strateški kompas EU gleda u NATO
Zbog aktuelnih dešavanja u Ukrajini, napominje Igrutinović, ovaj dokument je donet izmenjen u odnosu na osnovni nacrt koji je, podseća, delimično bio objavljen krajem prošle godine.
„Kroz političku postavku dokumenta nastojalo se da se oslika tekuće stanje, međutim, čini se da tu nema nekih radikalnih planova. EU tu koristi ono što jeste njena glavna moć, a to je ekonomija, pa tako ova strategija nagoveštava dalje investicije u raznorazne odbrambene kapacitete kod država članica i jačanje njihove međusobne saradnje na tom polju. To su projekti koji su jednim delom već uspostavljeni prethodnih godina od takozvane Stalne strukturisane saradnje u oblasti odbrane od 2018. i razvoja Evropskog fonda za odbranu, a EU prosto planira da taj element pojača”, pojašnjava naš sagovorik.
Ono što je, dodaje, relativno novo to je da EU želi da se, na neki način, centralizuje takozvana sajber odbrana, odnosno ono što oni zovu borba protiv dezinformacija i sajber napada, što podrazumeva sajber zaštitu prostora, infrastukture i kompanija unutar EU. Takođe, tu je i plan da se uspostave snage za brzo reagovanje, odnosno jedna ojačana brigada od oko 5.000 vojnika.
„Kada se pročita taj uvod Žozepa Borelja, koji je objavljen posebno u odnosu na ovaj dokument, a u kontekstu aktuelnog rata u Ukrajini, čini mi se da se vidi da NATO zadržava premijernu funkciju te tvrde odbrane i zaštite bezbednosti, a EU je neki način komplementarna tome i podržava ga, neću reći sa distance, ali po dubini - kroz ekonomiju i kroz taj zajednički poziv da se pojačaju vojni budžeti“, kaže Igrutinović i dodaje da ne očekuje da primena strategije naiđe na neke otpore, tim pre jer se insistira na tome da nije reč o dokumentu na kome je radio neki uski kabinet u Briselu, već su se oko njega usaglasile države članice EU.
Rusija u političkom fokusu
Prema njegovim rečima, ovu poslednju verziju ponajviše karakteriše rat na istoku Evrope, kojim sam dokument i počinje - formulacijom o „ruskoj agresiji na Ukrajinu”.
„Primera radi neki novinari su izbrojali da je u prvom draftu ovog dokumenta iz novembra prošle godine, kada su bile drugačije okolnosti, Rusija pomenuta pet ili šest puta. Sada, u ovim okolnostima Rusija je pomenuta, čini mi se, 20 puta i u dramatično većoj meri prožima ceo dokument i tu njegovu filozofsku ili političku postavku. Dakle, želi se da bude jasno da je dokument donet u momentu bezbednosne krize i razmatranja u EU šta dalje da se radi, ali kada se pogledaju same mere one nisu toliko specifično usmerene protiv same Rusije“, ukazuje Igrutinović.
Neće biti evropske vojske
U tom smislu se, navodi naš sagovornik, može reći da je sam rat iskorišćen da se ovim dokumentom podigne nivo svesti i da se, na neki način, pošalje poruka od strane EU u smislu - postoje tenzije, postoji problem i mi sada želimo da nešto tim povodom uradimo.
„EU se ovim dokumentom ne postavlja kao izazivač NATO-a, već kao partner koji želi da doprinese, dok će glavna forma saradnje, pogotovo na istoku Evrope, ići preko NATO”, smatra Igrutinović.
U tom smislu, dodaje, ovom strategijom neće biti formirana evropska vojska, ali su napravljeni zajednički fondovi od osam ili devet milijardi evra kojima će se finansirati tehnološki projekti iz domena odbrane, odnosno formira se industrijska i tehnološka baza za zajedničku evropsku odbranu i stimuliše saradnja različitih vojski na različitim projektima.
Šta to znači za Zapadni Balkan
U osvrtu na činjenicu da se u Strateškom kompasu EU pominje i Zapadni Balkan, Igrutinović kaže da Srbija ima relativno razvijenu saradnju sa evropskim institucijama na polju bezbednosti i odbrane.
Srbija, podseća, ima sporazume sa Evropskom agencijom za odbranu, učestvuje sa jedinicom vojske u takozvanim borbenim grupama EU, učestvuje u nekoliko vojnih misija EU i zapravo je najveći ne-EU partner u tim misijama, što se veoma pozitivno ocenjuje u Briselu.
„Dokument oslikava neku vrstu bezbednosne brige za Balkan i oni to, u suštini, svode na dva elementa – pitanje BiH i pitanje Kosova. Setimo se da je u BiH prošle nedelje pojačan kontigent pri misiji EUFOR Altea, dok „nezavršeno” pitanje Kosova i nepostojanje pravno-obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine u EU vide kao jednu vrstu pukotine koju, što se godinama već potencira, Rusija može da “iskoristi”. U tom smislu vidimo izjave poslednjih dana da se želi neka vrsta ubrzanja procese pregovora, pa bih očekivao diplomatske aktivnosti sa njihove strane u tom pravcu, kao i jasniju poruku u BiH, pre svega usmerenu ka Miloradu Dodiku i Banjaluci, da nema vaninstitucionalnog rada, a pogotovo da nema nekih vrsta separatističkih koraka ili tako nečega”, smatra Igrutinović.
U tom smislu, kako kaže, jasno je da oni vide Balkan kao neku vrstu bezbednosnog igrališta u kome žele da pojačaju svoj uticaj.
„Naravno, sve će zavisiti od toga kako će se lokalni akteri, pre svega Beograd i Banjaluka, prema tome odnositi. Srbija je, u suštini, na tom polju doživljena kao partner i to treba notirati”, zaključuje Milan Igrutinović za Sputnjik.
U dokumentu EU navodi se da proces pregovora o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda „treba unaprediti“, dok se, kada je reč o BiH, navodi da je od posebnog interesa da se podrži suverenitet, jedinstvo i teritorijalni integritet BiH, „zasnovan na principima ravnopravnosti i nediskriminacije svih građana i konstitutivnih naroda“, kao što je propisano Ustavom BiH, kao i “reformski proces na svom evropskom putu”.