VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
On je i mišljenja da i Srbija ima razlog za brigu zbog gomilanja NATO trupa u susednim zemljama.
Na samitu NATO u Briselu, na kome je učestvovao i američki predsednik Džozef Bajden, odlučeno je da dodatno budu raspoređene četiri borbene grupe u četiri države, a da Ukrajini bude predata oprema za zaštitu od hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja, kao i sredstva sajber zaštite.
Jedan od zaključaka samita je i da će raditi na tome da osiguraju bezbednost i nezavisnost Bosne i Hercegovine.
NATO gomila snage bez minuta ćutanja
Po oceni Jovanovića, daleko veći doprinos miru od ovih zaključaka bilo bi da su učesnici samita održanog na 23. godišnjicu početka NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. minutom ćutanja odali poštu njenim žrtvama.
„Te zaključke vidim kao rezultat namere da se vrlo opasna situacija i vrlo velika nestabilnost u Evropi dalje produbljuju i da se unose novi rizici po mir i stabilnost na evropskom kontinentu. Dovlačenje novih trupa u jugoistočnu i istočnu Evropu su ravni dolivanju ulja na vatru“.
Jovanović s prilično pesimizma gleda na dalje odvijanje događaja, izražavajući bojazan od još goreg scenarija.
Više NATO baza nego u vreme Hladnog rata
Gomilanje trupa i ratne tehnike u inače pretrpanoj Evropi koja, kako primećuje, danas ima daleko više vojnih baza nego što je imala kada je Hladni rat bio na vrhuncu, izaziva veliku zabrinutost.
„To nijedna organizacija kojoj je stalo do mira ne bi preduzimala. Takvi koraci se približavaju situaciju u kojoj bi moglo doći do prelivanja sukoba iz Ukrajine u okruženje i izazivanja katastrofe u celoj Evropi i do izazivanja novog svetskog sukoba“, mišljenja je naš sagovornik.
Zaključci samita NATO o raspoređivanju dodatnih borbenih trupa kao dolivanje ulja na ukrajinsku vatru
© AP Photo / Markus Schreiber
Jovanović smatra da ništa što NATO čini ili ne čini ne može da se objasni izvan strategije dominacije i interesa američkog vojno-industrijskog kompleksa. Cela politika NATO-a od 1999. do danas bila je, kako kaže, strategija vojne ekspanzije na ruske granice i vojno približavanje granicama Kine.
„U toj strategiji ekspanzije oni se pre svega bave proizvodnjom straha drugih zemalja, da se drugima uteruje strah u kosti, a onda da im se nudi zaštita NATO-a i da se raspoređuju NATO trupe, tobože da štite ugrožene“, ističe nekadašnji šef srpske diplomatije.
Toljaga korporativnog sistema
Na pitanje, da li se tako može tumačiti i grupisanje NATO snaga na granicama Srbije koja se dugo opire prijemu u tu alijansu, Jovanović kaže da Srbiju treba da brine nagomilavanja NATO trupa u njenom najbližem okruženju, posebno s obzirom na zaključak NATO-a koji se odnosi na BiH.
„Veoma je ozbiljan razlog za zabrinutost uopšte pominjanje BiH u kontekstu vojne ekspanzije NATO. To pominjanje BiH kao neke tačke konflikta ili destabilizacije ohrabruje sve ekstremiste u BiH, uključujući i one islamističke ekstremiste koji pod svojom kontrolom drže pojedine opštine i regione“, kaže Jovanović.
NATO se, kako je zaključio, ponaša kao toljaga liberalnog multinacionalnog korporativnog sistema.