Predsednik je izrazio zabrinutost zbog toga što bi Bugarska za to vreme mogla da izgubi svoje pilote i tehničke stručnjake.
„To znači da smo kompromitovali, između ostalog, i projekat F-16. Činjenica da ćemo, verovatno, imati operativno spremnu eskadrilu F-16 koja će biti u stanju da obavlja borbeno dežurstvo u integrisanom sistemu PVO NATO-a oko 2030. godine znači da ćemo morati da popunimo tu prazninu“, rekao je Radev.
S obzirom na borbena dejstva u Ukrajini, Bugarska neće moći da remontuje avione Mig-29 u Rusiji, istakao je predsednik, dodajući da zemlja nema dugoročnu opciju za održavanje sovjetskih aviona.
Po rečima Radeva, zatražio je od američkog lidera Džoa Bajdena da Bugarskoj daju na lizing druge polovne avione F-16, kako bi bugarsko Ratno vazduhoplovstvo održalo svoje borbene sposobnosti.
Ako Bugarska ne uspe da realizuje ni tu opciju, Radev je predložio da se obrate za pomoć evropskim partnerima i da se s njima dogovore o uzimanju lovaca na lizing.
Kako je rekao, o tome je razgovarao sa premijerom Italije Marijom Dragim i francuskim liderom Emanuelom Makronom koji su spremni da razgovaraju o ovom pitanju. Takođe, bugarski premijer Kiril Petkov namerava da razgovara o tome sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem.
Podsetimo, Bugarska je 2019. godine sklopila sporazum sa SAD o kupovini osam aviona F-16. Ministarstvo odbrane Bugarske tada je isplatilo celokupan iznos za letelice, koje su koštale 1,26 milijardi dolara. Trebalo je da avioni budu isporučeni Bugarskoj krajem 2023., početkom 2024. godine, ali je u februaru saopšteno da će isporuke kasniti zbog pandemije virusa korona.