KULTURA

Mihajlo Pantić povodom nagrade „Borislav Stanković“: Drama postojanja je svuda ista

Dobitnik nagrade „Borislav Stanković“, pisac i kritičar Mihajlo Pantić povodom ovog priznanja za Sputnjik kaže da postoji spona između njegovog Novog Beograda i Stankovićevog Vranja.
Sputnik
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

„Drama postojanja je svuda ista. Polazeći od konkretnih prostora, trudim se da oni u jezičkoj transformaciji dodirnu horizont univerzalnosti. Takav je slučaj i sa Borom Stankovićem. On je napravio mitsko književno Vranje. To što on zauzima značajan deo našeg književnog kanona, što se njegova dela stalno preštampavaju, ekranizuju govori da je on uspeo da preskoči barijeru lokalnog i dospe do univerzalnog“, kaža Pantić.
Ovaj višestruko nagrađivani novobeogradski pisac iza kojeg stoje brojne studije, eseji, književne kritike i antologije, ali i zbirke poput „Novobeogradskih priča” nagradu „Borislav Stanković“ dobija za celokupan književni opus.
„Već sam pomalo počeo da se branim od oznake novobeogradskog pisca, što jeste delimično tačno, ali to ograničava suštinu onoga što ja pišem“, ističe laureat ove nagrade.
Žiri u sastavu prof. dr Milo Lompar, prof. dr Slađana Jaćimović i književnik Aleksandar Laković istakao je da je Pantić „stvorio veoma razuđen književni opus“.
„U pripovedačkom smislu, Pantićeve priče su modernistički zasnovane, sa nagomilavanjem sugestija do poente koja naglo dolazi na kraju priče, ali i sa jakim postmodernim elementima, poput metatekstualnih pokazatelja koji preinačavaju momente i figure poznate iz istorije književnosti“, navodi se u obrazloženju odluke žirija.
Iz žirija dodaju da se Pantić poetički dosledno odredio kao pisac priča.
„Kao pripovedač, pak, kretao se u različitim pravcima. Hermetičnost, psihološka i saznajna usredsređenost na iskre junakove i pripovedne svesti, najčešće ostvarene kroz pripovedanje u prvom licu, predstavljaju najizrazitije osobine njegovih ranih priča. U egzistencijalnom smislu, on je pisac gradskih toposa, haustora i ulaza u višespratnicama, oskudnog zelenila i beskrajnog neba oko solitera, osećanja praznine u životima junaka, malih radosti i sitnih pobeda koje se ređaju do konačnog životnog poraza“.
Zbirku „Priče o piscima“ žiri je ovom prilikom posebno istakao, a Pantić kaže da u njegovom opusu postoji nekoliko priča koje su posvećene Bori Stankoviću.
„Mene u književnosti zanima ono što je najteže, a to su, po mom mišljenju, životi običnih ljudi. Dakle, to su priče koje oneobičavaju običnost, bez heroičnosti, bez uzvišenosti. Međutim, iz podsvesti mi je izronio jedan Božji čovek (Božjak), lik koji se zove Cibulka, a kojem sam posvetio nekoliko priča. Jedna od njih objavljena je knjizi priča posvećenih Bori Stankoviću koju sam pisao inspirisan Stankovićevim ’Božjim ljudima’. To je ujedno jedna od prvih knjiga koja promoviše pisanje od autsajderima, o marginalcima, o socijalno izopštenim ljudima“, navodi Pantić.
Kakve tajne kriju srpski pisci
Nagrada „Borisav Stanković“ Mihajlu Pantiću biće dodeljena u okviru Borine nedelje koja se održava u Vranju od 23. do 29. marta.
Komentar