Prema Osnivačkom aktu Rusija-NATO iz 1997. godine, Alijansa se obavezala da neće trajno raspoređivati značajne borbene snage na teritoriji zemalja koje regrutuju.
„Rusija je više puta prekršila Osnivački akt Rusija-NATO od trenutka nezakonite aneksije Krima 2014. godine“, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare u Nemačkoj sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok.
Stoltenberg je podsetio da se u dokumentu jasno navodi potreba poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih evropskih naroda u okviru njihovih međunarodno priznatih granica.
Prema njegovim rečima, „Rusija je nastavila da krši akt, destabilizujući situaciju u Donbasu, a zatim pokrenuvši vojnu operaciju protiv Ukrajine“.
„Učinićemo sve što je potrebno da zaštitimo sve saveznike“, dodao je generalni sekretar.
Prema njegovim rečima, jačanje NATO-a na istočnom krilu ima za cilj sprečavanje sukoba sa Rusijom.
„Ne treba sumnjati u našu spremnost da branimo sve članice NATO-a“, naglasio je Stoltenberg.
Berbok: Jačanje istočnog krila u skladu sa Aktom Rusija-NATO
Sa svoje strane, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je jačanje istočnog krila NATO-a u skladu sa uslovima predviđenim Osnivačkim aktom Rusija-NATO.
„Moramo da se branimo, uključujući i na istočnom krilu... raspoređujući tamo vojne jedinice, ali, mora se jasno reći, to se dešava na očigledan način na osnovu Osnivačkog akta NATO-Rusija. Pošto je on uvek jasno ukazivao da su tamo navedene obaveze deo bezbednosnog okruženja država, a narušavanjem te bezbednosti Rusija je sada stvorila osnove da moramo da ojačamo svoju bezbednost na istočnom krilu... potpuno u skladu sa Osnivački akt NATO-Rusija, koji je Rusija jednostrano prekršila“, istakla je Berbokova.
Ona je dodala da će zemlje-članice NATO-a nastaviti da se pridržavaju Osnivačkog akta.
Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.