OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
U Nemačkoj je desetine hiljada ljudi ostalo bez posla zbog nestašica materijala koje je uzrokovala pandemija, a još znatno više je prešlo na skraćeno radno vreme, pokazali su rezultati analize Instituta za istraživanje tržište rada i poslova (IAB).
Kriza u Ukrajini može da dovede do sličnih posledica, ali ipak u manjoj meri, rekao je stručnjak IAB Enco Veber.
Prema studiji, od aprila prošle do januara ove godine je zbog nestašica materijala u industriji i građevinarstvu zatvoreno 76.000 radnih mesta. Broj zaposlenih na skraćeno radno vreme porastao je za 446.000. Međutim, iskustvo pokazuje da u praksi skraćeno radno vreme koristi manje kompanija nego što je zvanično naznačeno.
„Očigledno je da skraćeno radno vreme služi za prilagođavanje nestašicama materijala“, piše u studiji koju je objavio „Špigel“.
„Moguća uska grla u snabdevanju materijalima zbog situacije u Ukrajini uglavnom će biti kompenzovana skraćenim radnim vremenom“, rekao je Veber.
Međutim, uticaj ukrajinske krize je kratkoročan - ona će se ili završiti ili će privreda da se prilagodi promenjenim uslovima trgovine. Veber očekuje i da će to manje da utiče na lance snabdevanja od pandemije.
Pandemija je globalni fenomen koji ima direktan uticaj na sve zemlje, dok situacija u Ukrajini ima neposredan domet u samo dve zemlje, ali može dodatno da pogorša situaciju sa uskim grlima, prenosi B92.