OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Naučnici veruju da je pojava gigantskih kratera na morskom dnu posledica otapanja permafrosta. Međutim, uzrok tome nisu klimatske promene, već sistem tople vodene struje koja se kreće sporo.
Arktički permafrost, večno smrznuto tlo, na dnu Boforovog mora potopljen je pre oko 12.000 godina, kada je na kraju poslednjeg ledenog doba istopljena voda iz glečera potopila taj region.
Morsko dno skriveno od naučnika
Smrznuto morsko dno u ovom udaljenom delu Arktika do sada je bilo skriveno od naučnika i tek nedavno je postalo dostupno brodovima istraživača kada se smanjila površina leda, piše Lajvsajens.
Naučnici su sada istraživali ovo područje uz pomoć sonara na brodovima i podvodnih dronova i načinili batimetrijsku mapu visoke rezolucije.
Geolog Čarli Pol, jedan od vođa naučnog tima, čija je studija objavljena u časopisu američke Nacionalne akademije nauka, kaže da se Arktik zagreva brže od bilo kog drugog dela na Zemlji, ali da su otvori na morskom dnu rezultat dugoročnog klimatskog ciklusa smena glacijalnog i interglacijalnog doba (ledenog i toplijeg perioda)
Naučnici su na dnu Boforovog mora, na oko 180 kilometara od kanadske obale, uočili neuobičajeno neravan teren dug 95 kilometara. Taj deo morskog dna je nekada označavao ivicu pleistocenskog permafrosta tokom poslednjeg ledenog doba. Naučnici su se pitali šta uzrokuje neravnu prirodu okeanskog dna.
Krateri dugi 225 metara
Proučavanjem morskog dna uz pomoć sonara i podvodnog drona, uočili su da su neki krateri dugi čak 225 metara, široki 95 i duboki 28 metara.
Naučnici veruju da se okrugli krateri formiraju tako što postepeno zagrevanje otapa permafrost ispod arktičkog leda, pa područja koja su nekada bila popunjena čvrstim, smrznutim tlom, postaju tečna. Tada materijali na površini „propadaju“ u praznine popunjene tečnošću, što se događa s prekidima tokom protoka vremena.
U nekim oblastima, gde je ispuštanje ove tople podzemne vode ograničenije, morska voda na dnu ostaje dovoljno hladna da se svaka podzemna voda koja procuri ponovo zamrzne kada dospe u sedimente blizu površine. Taj smrznuti sediment se širi, uzdižući se i formirajući male kupaste izbočine. Ove smrznute izbočine, ispresecane kraterima, odgovorne su za neobičan reljef morskog dna.
Istraživači su utvrdili da se krateri vremenom šire, što pokazuje da se radi o procesu koji je i dalje u toku.