I Domingo joj se divio: Breda Kalef, simbol zlatnog doba beogradske opere

U postavci su fotografije, plakati, lični predmeti slavne umetnice koja je pripadala generaciji koja je ispisala zlatno doba u istoriji beogradske opere. Izložba osvetljava i karijeru primadone na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i na gostovanjima u inostranstvu, prenosi Tanjug.

Autor izložbe i direktor Muzeja Dragan Stevović naglasio je da „ovo nije priča o karijeri Brede Kalef, već o njenom životu“.

„Taj život je trebalo prvo preživeti, a onda živeti, živeti i boriti se. I, posle nekoliko godina od debija, izbiti u prvi red solista koji su ovu kuću, u svom zlatnom periodu, proslavili u celom svetu. Jedna od tih predstava je 'Don Kihot' u Bečkoj državnoj operi 1964. godine i mnogi drugi naslovi...“, podsetio je Stevović.

Breda Kalef (1930) potiče iz jedne od najstarijih jevrejskih porodica koja je iz Španije, preko Soluna, stigla u Beograd. Ostvarila je više od pedeset uloga mecosopranskog faha – nastupala je u operama „Karmen“, „Samson i Dalila“, „Trubadur“, „Evgenije Onjegin“ „Boris Godunov“...

Go­sto­va­la je sa­mo­stal­no ili sa an­sam­bli­ma Ope­re Na­rod­nog po­zo­rišta ši­rom sve­ta – Grč­ka, Špa­ni­ja, Au­stri­ja, Ma­đar­ska, Egi­pat, Ir­ska, Ita­li­ja, Ru­si­ja, Nemač­ka, Izra­el, SSSR, SAD, kao i u svim ve­ćim gra­do­vi­ma nekadašnje Ju­go­sla­vi­je.

Kako je sa Plasidom Domingom nastupala više od 40 puta, jedina je operska umetnica sa prostora bivše Jugoslavije koja se slikom i pričom pominje u njegovoj autobiografskoj knjizi.

Za svoj umet­nič­ki rad je do­bi­la broj­ne na­gra­de: Pla­ke­ta, Pe­čat Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du i Na­gra­de za naj­bo­lja go­di­šnja iz­vo­đe­nja za Će­ku u „Đo­kon­di“ Amil­ka­re Ponkije­li­ja i Maj­ku Ju­go­vi­ća u „Otadž­bi­ni“ Pe­tra Ko­njo­vi­ća. Do­bit­ni­ca je Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, a 2021. do­bi­la je Zlat­nu me­da­ljom za za­slu­ge.

Izložba će biti otvorena do sredine maja.