OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
„Neshvatljivi su planovi koje su objavile i Slovenija i Hrvatska za isporučivanje ubojitog oružja kijevskom režimu. Inicijatori te avanture moraju biti svesni protiv koga će to oružje biti upotrebljeno“, rekao je Pilipson.
Kako kaže, slanje plaćenika i isporuke oružja u Ukrajinu ometaju normalizaciju i destabilizuju situaciju u regionu.
„Što se tiče nezakonitih aktivnosti stranaca na teritoriji Ukrajine, plaćenika, snabdevanja oružjem, naš stav je nepromenjen. Takva aktivnost dodatno koči normalizaciju, potresa region, dovodi do degradacije u oblasti bezbednosti. Iznosimo te procene svim partnerima“, dodao je šef departmana.
Kako kaže, neke evropske zemlje proaktivno nastoje da zadobiju naklonost NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država u svom „žestokom neprihvatanju” događaja u Ukrajini.
Direktor departmana je dodao da je ruska strana „donekle zbunjena” reakcijom slovenačkih zvaničnika u smislu nivoa rusofobije.
„Međuresorni sporazumi se unilateralno krše. Građani Slovenije odbijaju ruske državne nagrade, preduzimaju se neprijateljske akcije prema našim predstavništvima u Ljubljani. A to se dešava u pozadini Dana rusko-slovenačkog prijateljstva ustanovljenog prošle godine – pritom, na inicijativu slovenačke strane“, objasnio je on.
Vojna operacija Rusije u Ukrajini će ostvariti svoje ciljeve, a Evropa će morati da plati štetu nanetu bilateralnim odnosima sa Moskvom, upozorio je on, dodajući da se Evropi spolja nameću neprijateljske akcije protiv Rusije i njihove posledice mogu biti razorne, a da konfrontacija nije izbor Rusije.
„Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini će postići svoje ciljeve, a naši evropski 'partneri' će morati da plate štetu koju nanose svojim nacionalnim interesima i bilateralnim odnosima koji su se razvijali generacijama“, ocenio je Pilipson.
On je napomenio da je Rusija je zahvalna Turskoj na spremnosti da pomogne u traženju rešenja za ukrajinsku krizu, kao i da ceni uravnoteženi stav Ankare.
O Crnoj Gori
Istovremeno, diplomata je upozorio da će Moskva reagovati na odluku Podgorice da proglasi ruskog diplomatu za personu non grata.
„Što se tiče Crne Gore, lokalne vlasti su jednog ruskog diplomatu zaista proglasile za personu non grata. I ovo nije izolovan slučaj poslednjih godina. Odgovor će svakako uslediti", istakao je Pilipson.
Rusija je upozorila Crnu Goru da će njeno učešće u antiruskim sankcijama pogoditi ekonomiju zemlje, podsetio je direktor Četvrtog evropskog departmana ruskog MIP-a.
„Nažalost, Severna Makedonija i Crna Gora potpale su pod uticaj Zapada, nisu uspele da formulišu bilo kakvu samostalnu politiku u pogledu Ukrajine i priključile su se frontalnom sankcionom režimu. To će neminovno pogoditi upravo njih, zakomplikovaće ionako tešku ekonomsku situaciju. Naravno, bilateralni odnosi sa Rusijom trpe. Mi smo sve upozoravali na to dugo i više puta“, naglasio je Pilipson.
Prema rečima diplomate, „neprijateljska politika tamošnjih lidera prema našoj zemlji ne uživa podršku javnosti“.
„Uprkos pokušajima Zapada da nametne destruktivni isti način razmišljanja, građani tih zemalja umeju da formiraju objektivnu sliku, da odvoje propagandnu laž od činjenica“, smatra on.
Pilipson je napomenuo da Ministarstvo spoljnih poslova Rusije prati situaciju u Crnoj Gori i da se nada da će njena vladajuća koalicija prevazići raskol u društvu.
„Pratimo stanje stvari u Crnoj Gori. Nadamo se da će vladajuća koalicija moći da se izbori sa unutrašnjim problemima i prevaziđe razloge raskola u crnogorskom društvu, izgradi nacionalne i spoljnopolitičke prioritete usmerene na obezbeđivanje razvoja zemlje i blagostanja njenih građana, jačanje uzajamno korisne saradnje sa drugim državama, uključujući, naravno, Rusiju“, dodao je.
O Bugarskoj
Govoreći o postupcima Bugarske, naveo je da Sofija nije pružila nikakvo opravdanje za proterivanje ruskih diplomata, što dokazuje isključivo političku prirodu tog demarša.
„Očigledno je da je reč o elementu besramne kampanje bez presedana pokrenute na Zapadu za ocrnjivanje Rusije, o želji da se stvori moralni pritisak, atmosfera netrpeljivosti prema Rusima“, konstatovao je Pilipson.
Kako je primetio, praksa neosnovanog proglašavanja ruskih diplomata za persone non grata već je postala prilično uobičajena u Bugarskoj. Prema njegovim rečima, od novembra 2019. godine 11 zaposlenih u ruskim stranim predstavništvima je prinuđeno da napusti zemlju.
Podsetimo, ovog meseca je Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore proglasilo diplomatu Ambasade Ruske Federacije akreditovanog u Crnoj Gori, za personu non grata. I Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske proglasilo je u martu dvojicu ruskih diplomata personama non grata, potvrdila je ranije Sputnjiku ruska ambasada u Sofiji.