Neki novi nacizam: Ne postoji reč za pljačkanje ruskih crkava na Zapadu i za maltretiranje dece

Ovako za Sputnjik provalu i pljačku pravoslavne crkve Svetog Nikole u Oksfordu komentariše profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči Darko Đogo i dodaje:

„Tvrdnja da ljudi koji razbijaju crkve i izloge, uništavaju sve pred sobom, to čine da bi se oduprli politici trenutno vladajućih u Moskvi, a da nisu protiv naroda, ne stoji. Kao i izbacivanje ruske umetnosti, književnosti. Kakve veze imaju davno upokojeni pisci i kompozitori sa bilo čime što se nekome danas ne sviđa u Moskvi“.

Nepoznati počinioci provalili su u pravoslavnu crkvu Svetog Nikole u Oksfordu rano ujutro u subotu. Posle premetačine iz hrama je odneta značajna suma novca koji je prikupljen za pomoć ugroženima u Ukrajini. Ukradeni su i drugi predmeti, krstovi, oltarske posude, pa i svete mošti.

Provaljena je i crkvena tezga sa knjigama, a napad je osudila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja kaže da je reč o đavolskim plodovima rusofobne i dezinformacione kampanje, koju je pokrenula lično šefica britanske diplomatije Liz Tras.

Đogo kaže da je pasivnu rusofobiju osetio davno školujući se na Zapadu, ali da je u poslednjih nekoliko godina, nakon političkih incidenata i kampanja za američke izbore, došlo do nagle delegitimizacije bilo kakvog pripadanja ruskoj kulturi, ona jednostavno ne može da bude deo svetske.

„Odavno su ljudi na Zapadu bili spremni da se radije odreknu Čajkovskog i Dostojevskog, nego da trpe bilo šta rusko. Zato mi, nažalost ovi napadi nisu iznenađenje, odavno su ljudi na Zapadu skloni tome da sve što ne razumeju olako odstrane od sebe. Kraj visoke moderne koja je nastojala da nekako inkorporira i rusku kulturu u koncept svetske i postmodernistička plitkoća i bljutavost ograničili su ljude da oni više nisu u stanju da razumeju dostojanstvenost Dostojevskog i Čajkovskog. Svetska kultura se odavno oprostila od tih najviših dometa, sad se to samo pokazuje na užasan, agresivan način koji je nama začuđujući, zato što to ne možemo da razumemo“, kaže Đogo.

Proteklih dana u kanadskom gradu Kalgariju takođe je oskrnavljena ruska crkva, tokom protesta podrške Ukrajini, huligani su na vrata hrama bacili crvenu boju.

Na talasu antiruske histerije koja je zavladala zapadnom Evropom, zapaljena je i fiskulturna sala jedne rusko – nemačke škole u Berlinu. Na meti napada u toj zemlji su i sami građani ruskog porekla, beleže se svakodnevna huškanja na poslu, u javnom prevozu, školskom dvorištu.

Upitan da li je nacizam pregruba formulacija za ove događaje, ako se uzme u obzir da su reakcije na specijalnu vojnu operaciju Rusije u Ukrajini samo deo sveobuhvatne borbe protiv sistema vrednosti, Đogo za Sputnjik kaže:

„Svaki totalitarni režim i jeste raspolagao plitkim i brutalnim osećanjima masa. To što je nešto plitko, ne znači da nije totalitarno, a takvi režimi uvek prvo napadaju simbolička mesta, ona koja su najreprezentativnija za određenu kulturu, jer kad delegitimišete ono što najbolje predstavlja, recimo rusku kulturu, književnike, ruski balet, kada zaspete kamenjem i premećete po hramovima, naravno da su ruski oligarsi po Londonu i drugi građani megalopolisa sitna boranija koja će da se uklapa u ono što će biti društveni impuls novog svetskog poretka“.

U dnevnik antiruske histerije i uvreda upisan je i slučaj iz Nemačke, šokantna priča o jednoj učiteljici koja je učenika ruskog porekla naterala da ustane, da pred čitavim razredom zauzme stav u vezi s Putinovom politikom i da se od te politike distancira.

Naš sagovornik dodaje da trenutna situaciju u Evropi podseća na tridesete godine prošlog veka kada mnogi Jevreji u nacističkoj Nemačkoj nisu verovali da je moguće da dožive bilo kakvu represiju, jer su u kulturnom smislu oni bili Nemci i potpuno u okvirima nemačke kulture, sa drugom verom.

„Slična je ta vrsta asimetričnog pripadanja, možete koliko god hoćete da želite da pripadate, ali onaj ko raspolaže destruktivnom moći, ako ne želi da vas ima unutar sebe, on će vas izbaciti“, podvlači Đogo.

Upitan koliko običan narod u Ukrajini shvata da je u toku sveobuhvatni možda i antihrišćanski rat kada vidi razaranje pravoslavnog hrama, koliko shvata da je on u svakom slučaju žrtva koja se našla u grotlu ludila sa određenim ciljem, Đogo navodi primer poznanika sa Zapada koji se uvek zajedno podsmevao Rusima i Ukrajincima.

„Imao je uvek izrazito rasistički, nipodaštavajući odnos koji bi udario na svaki taster političke nekorektnosti. Sada mi šalje pismo u kome na patetičan način govori o stvarno velikoj tragediji koja se trenutno dešava. Ne želim da bilo kojim komentarom učestvujem u nečem što je, nažalost, dominantno posledica dugih istorijskih procesa razaranja sveslovenskog jedinstva, ali ono što svako od nas mora da zna je da u svim ovim borbama, oni Slaveni koji zaborave svoju braću Slavene uglavnom su uvek bili prve žrtve instrumentalizovanja za neke druge kulturne, političke i ostale agende“, Tako je danas u Ukrajini, tako je juče bilo kod nas“.

Ovaj teolog kaže da ne postoji reč kojom se može nazvati razaranje ruskih hramova po svetu. Dodaje da desakralizovanom čoveku hram ne predstavlja ništa naročito, osim mete da nad njom tu svoju desakralizaciju izvrši.

„Ako su na fudbalskim utakmicama huligani, eufemizam bi bilo reći da je ovo isti tip huligana. Nemam odgovarajuću reč koja bi to mogla da izrazi. Možemo samo da se vratimo na onu misao Dostojevskog koja danas zvuči tako proročki, „ako nema boga, sve je dozvoljeno“. Ako nema boga, zašto smatramo da će neko zaštiti božije hramove“, zaključuje Đogo.