SRBIJA

Ekstremne antiruske snage Evrope guraju Srbiju na poguban potez

Pritisci iz Brisela da se Srbija priključi antiruskim sankcijama samo će rasti i stoga zahtev liberalnih i zelenih evroposlanika da se našoj zemlji ukine finansijska pomoć i privremeno prekinu pristupni pregovori ne treba da čudi. Srbija na ovakve ucene ne treba da pristaje, već treba da štiti svoje nacionalne interese.
Sputnik
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).

Neutralnost Srbije u ukrajinskoj krizi za neke evroposlanike očigledno nije dovoljna. Njih devetoro, iz liberalne grupacije „Obnovimo Evropu” uputilo je pismo predsednici EK Ursuli fon der Lajen i evropskom šefu diplomatije Žozepu Borelju, kojim traže da se privremeno zamrznu pristupni pregovori sa Srbijom, kao i da se našoj zemlji obustavi finansijska pomoć dok ne uskladi svoju politiku prema Rusiji. Na ovu temu sa sličnim zahtevom oglasila se putem društvenih mreža i evroposlanica Zelenih Viola fon Kramon.

EU je privezak SAD i loše će proći

Istoričar Saša Adamović zahtev evroposlanika posmatra u svetlu sve jačih pritisaka na našu zemlju da se pridruži sankcijama protiv Rusije, što, prema njegovom mišljenju nije u srpskom nacionalnom interesu, štaviše, pridruživanje politici EU u pogledu antiruskih sankcija za nas bi bilo pogubno, smatra on.
„Put u EU se za Srbiju odavno pretvorio u ćorsokak i verovatno je došlo vreme da preispitujemo taj put. Mislim da za nas u EU više ničeg i nema, niti ima bilo kakve šanse da Srbija u dogledno vreme postane članica ovog saveza, saveza koji se raspada“, objašnjava Adamović.
Upravo je odnos Brisela prema Moskvi pokazatelj da je EU savez u raspadu, dodaje naš sagovornik, jer EU nije u stanju da samostalno artikuliše sopstvenu spoljnu politiku, već je postala privezak politike SAD, dodaje on.
„Nije teško predvideti da će EU u ovoj krizi veoma loše proći, odnosno da će, ako bude istrajavala na njoj, dovesti u pitanje i svoj sopstveni opstanak“, izričit je Adamović.

Srbija mora da štiti svoj nacionalni interes

Potpuno je jasno da bi svaki dalji korak Srbije ka EU podrazumevao odricanje od srpskih nacionalnih interesa – podrazumevao bi da bi Srbija, zarad pristupanja morala da se odrekne Kosova i Metohije i da pristane na razvlašćivanje Republike Srpske.
SRBIJA
Pokušaj sramne ucene: Evropski liberali traže da EU kazni Srbiju dok se ne uskladi oko Rusije
Mamci poput ovoga, da ako Srbija ne pristane na uvođenje sankcija Rusiji, neće dobiti finansijsku pomoć iz Brisela su i dalje neprihvatljivi jer nema novca na koji bi Srbija trebalo da pristane, a da dovede u pitanje svoje nacionalne interese, tvrdi Adamović.
„U ovoj situaciji, srpski interes je jasan: Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, jer to nije u njenom nacionalnom i državnom interesu i neće se pridružiti pogubnoj politici EU, koja nanosi ogromnu štetu Evropi“, kategoričan je on.
Srbija može i mora da odbije sve pritiske ma od koga dolazili, pa i iz Brisela i da čvrsto stoji uz politiku zaštite nacionalnih i državnih interesa, smatra Adamović. To je jedini način da naša zemlja iz krize izađe sa najmanje moguće štete, zaključuje sagovornik Sputnjika.
„U svetlu nedavnih događaja u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu, duboko smo zabrinuti zbog situacije koja se razvija na Zapadnom Balkanu, a posebno zbog očiglednog nepoštovanja obaveza Srbije koje je preuzela kao zemlja kandidat za članstvo u EU. Srbija je ušla u desetu godinu pregovora o pristupanju Uniji sa različitim stepenom napretka i otvaranjem novih klastera pre samo nekoliko meseci. Tokom ovih godina, više puta smo naglašavali njenu obavezu da progresivno usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa smernicama EU i da konkretnim akcijama pokaže da deli naše osnovne vrednosti”, piše između ostalog u pismu devetoro evroposlanika.
Potpisnici su potpredsednica EP i članica nemačke Stranke slobodnih demokrata Nikola Ver, kao i Slovenac Klemen Krošelj, Bugarin Ilhan Kjučuk, Litvanac Petras Auštrevičijus, Estonac Urmas Paet, Holanđani Bart Grotijus i Malik Azmani, Španac Hose Ramon Bausa Dijas i Rumunka Ramona Strugariju.
Komentar