Stvaranje novog sveta: Kako je sankcijama Rusiji Zapad izolovao samog sebe? /video/

„Svet posmatra, i vidi koje države staju u zaštitu osnovnih principa slobode, samoopredeljenja i suvereniteta“, pompezno je svoju uvijenu pretnju izručio američki državni sekretar Entoni Blinken.

Ali ostavimo po strani ovo brutalno licemerje države koja je samo u poslednjih četvrt veka izvršila nezakonite agresije na našu zemlju, na Irak, Libiju, na Siriju kojoj i dalje pljačka naftu. Nego, taj svet o kome Blinken govori, a to je svet koji se još povinuje američkim nalozima, sve je skučeniji. Možda i zato što je ostatak sveta dobro video šta je sve Amerika učinila u spomenutoj Srbiji, uključujući Kosovo i Metohiju, u Iraku, Libiji, Siriji ili Avganistanu; uostalom, reč je o državi koja je, po podacima sopstvene vojske, u poslednjih 20 godina bacila 337.000 bombi na druge zemlje.

Kina je, elem, odbila da saučestvuje u američkim sankcijama Rusiji i već je uspostavljen sistem plaćanja koji ih zaobilazi. Odbila je i Indija, kojoj sad Amerika preti sankcijama jer je kupila ruski protivavionski sistem S-400. Ni Pakistan se nije pridružio ekonomskom ratu protiv Rusije, naprotiv, premijer Imran Kan je u Moskvi ugovorio uvoz velikih količina gasa i pšenice. Američkom režimu sankcija nisu prišli ni Brazil, Argentina i Meksiko. Ni Egipat i čitava Afrika. Ni Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, koji saopštavaju da ostaju pri dogovorima u okviru OPEK+, sa Rusijom dakle, te stoga odbijaju američki zahtev da povećaju proizvodnju nafte kako bi joj snizili cenu. Američkim sankcijama nije se pridružila ni američka saveznica Turska; i povrh toga je NATO ratnim brodovima zabranila prolaz kroz Bosfor i Dardanele u Crno more.

Više-manje, spisak poslušnih sveo se na članice Evropske unije, obaveštajne zajednice Pet očiju, te Japan, Južnu Koreju i Singapur.

„SAD su pokušale da kidnapuju stav sveta o Rusiji, ali sve više zemalja ne pristaje na to“, komentariše ovim povodom kineski „Global tajms“, i opominje da „Vašington, koji je osnovni uzrok tenzija u Ukrajini, nije u poziciji da od ostalih zemalja traži da ga prate u osudi i kažnjavanju Rusije. On ne može da traži da čitav svet plati za haos koji je sam stvorio. Niko drugi osim SAD i NATO saveznika ne treba da snosi odgovornost... Interesi Vašingtona nisu jednaki interesima celog sveta. Sve više i više zemalja je već prozrelo bestidnu nameru Vašingtona da ih iskoristi kao šahovske figure za sprovođenje vlastitih interesa... Na kraju krajeva, koliko god pritiskali druge zemlje, SAD i NATO saveznici treba da budu jedini koji će se kuvati u sopstvenom sosu.“

Zauzvrat, antiruska histerija na Zapadu raste do otvorene mržnje. „Nema više 'nevinih' i 'neutralnih' Rusa“, u tradiciji nacističkih rasnih zakona poručuje bivši ambasador SAD u Moskvi Majkl Mekfol. Ser Rodžer Gejl, poslanik u britanskom Parlamentu, traži da iz Ujedinjenog Kraljevstva budu proterani svi Rusi. Proterane su i ruske mačke s takmičenja koja organizuje Međunarodna federacija mačaka; i ruski fudbalski klubovi iz FIFA video-igara; i ruski invalidi sa Paraolimpijskih igara. Zabranjena je diskriminacija invalida, osim ako su Rusi. Tomas Hendrik Ilves, bivši predsednik Estonije, traži i da novinarima zatvorenih ruskih medija na Zapadu bude zabranjeno da ikada više nađu posao u medijima. Američki senator Lindzi Grejem javno poziva na ubistvo predsednika Rusije Vladimira Putina.

Uz ovakvu atmosferu, treba li ikoga da čudi što zemlje Zapada naoružavaju neonaciste u Ukrajini – i pritom, naravno, jako dobro znaju koga naoružavaju; britanski BBC je, primera radi, još 2014. ukazivao da bataljon „Azov“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) ima tri nacistička simbola među svojim obeležjima. Sada ih više ne primećuju. A za kanadske medije iz Ukrajine izveštava Stiven Bandera – unuk zloglasnog ukrajinskog kolaboranta Stepana Bandere. Najzad, nije li odmah posle Drugog svetskog rata američki general Džordž Paton rekao: „Porazili smo pogrešnog protivnika.“

I ko, onda, sme da se zakune da su američke vojne laboratorije u Ukrajini iz sasvim bezazlene namere tamo nešto radile sa antraksom, kugom i kolerom? Inače, to ne znamo samo zato što je ruska vojska zaplenila dokumenta koja ovo potvrđuju, već je i Robert Poup, direktor nadležnog programa u Pentagonu, javno potvrdio da u ovim laboratorijama ima opasnih patogena i biološkog oružja, doduše, kako je ustvrdio da bi iskontrolisao štetu, „to je zaostalo od sovjetskog programa“...

Čemu je to oružje trebalo da posluži? Zašto Zapad svesno naoružava naciste u Ukrajini? I zašto sve veći deo sveta u tome ne želi da saučestvuje?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali ambasador u penziji i zamenik predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Rade Drobac i dopisnik naših medija iz Londona Siniša Ljepojević.

U svetlu sve podrobnijih informacija o biološkom oružju koje je razvijano u američkim laboratorijama u Ukrajini, napominje Rade Drobac, „budući da nije dobila garancije svoje bezbednosti koje je tražila, jasno je da je Rusija morala da reaguje, umesto da čeka da bude napadnuta... Zauzvrat je napadnuta sankcijama. I jako je dobro što je napravila spisak neprijateljskih zemalja koje u tome učestvuju – u javnosti se stvara utisak da se protiv Rusije okrenuo čitav svet, a zapravo je to samo njegov mali deo. Tri četvrtine sveta, ako ne i više, žele mir i stabilnost i razumeju potrebu Rusije da zaštiti svoju bezbednost u sudaru sa jednom silom koja joj se približava i preti joj svakodnevno.“

Kratak spisak zemalja koje su se priključile sankcijama Rusiji, nadovezuje se Siniša Ljepojević, „pokazuje da kolektivni Zapad više nema snage da ostaku sveta nametne svoju volju. Pritom, izuzimajući Kinu i Indiju, među zemljama koje su Rusiji uvele sankcije nalaze se one koje s Rusijom najviše sarađuju. Tako da je izvesno da će one i platiti visoku cenu sopstvenih mera – u Velikoj Britaniji, na primer, dobili smo obaveštenje da od aprila gas za domaćinstva poskupljuje za 54 odsto. S druge strane, iako će joj naneti štetu, Rusija je sankcije očekivala i za njih se spremala, osim što verovatno nije mogla ni da zamisli represalije koje se sad sprovode nad ruskim umetnicima i sportistima. To je proizvod totalne antiruske histerije koja je zavladala na Zapadu zbog svesti o sopstvenom porazu.“

„Amerika je u svom monopolu nad svetom koristila sve najnegativnije principe ponašanja – pretnje, sankcije, potkupljivanje... Nikad tu nije bilo ni traga od nekakvih partnerskih odnosa. Takva politika prinude i odricanja prava drugim zemljama da same odluče šta im je u interesu dovela je do toga da su one, jednostavno, jedva dočekale da se pojavi neko dovoljno moćan da se ovakvom ponašanju usprotivi. I mislim da ovu situaciju u izvesnom smislu i veći deo sveta doživljava kao momenat svog oslobođenja,“ uveren je Rade Drobac.

„Ovo je dosad najozbiljnija trauma u odnosima Rusije i Zapada, i iz nje će proisteći jedan sasvim drugačiji poredak. Povratka na staro sigurno ne može da bude. Utoliko više što je, uz Rusiju, i Kina potpuno svesna kuda sve ovo vodi. Upravo zato je njihov odnos neraskidiv i predstavljaće najvažniju geopolitičku činjenicu u 21. veku,“ zaključuje Siniša Ljepojević.