OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Zoltan Dani, penzionisani pukovnik PVO Vojske Jugoslavije i komandant jedinice koja je tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju srušila „nevidljivi“ avion F-117 „Noćni jastreb“, za Sputnjik kaže da je moguće da je dron koji je iz Ukrajine pao u Hrvatsku prošao ispod radara.
Radar ne vidi dron jer ima mali odraznu površinu
„To je dron TU -141 ruske proizvodnje koji imaju i Ukrajinci a koji može da se koristi i za izviđanje ali i za nošenje ubojnih sredstava,“ objašnjava naš sagovornik.
U ovom slučaju, dron nije sa sobom imao ubojna sredstva, dodaje pukovnik Dani, što znači da je praktično bi izviđač.
Upitan kako je moguće da dron koji je posle pada napravio krater u obimu od tri metra prođe preko dve države članice NATO a da ga niko ne registruje, naš sagovornik ističe da je nekome očito „pobegao“ iz kontrole upravljanja. Razlog zbog čega nije uočen na radarima, smatra Dani, jeste taj što dron ima malu odraznu površinu.
„Mala odrazna površina i nisko letenje je razlog zbog čega nije uhvaćen na radaru. Mala odrazna površina i za radar je mala. Drugo, dron je, bio star ili nov, napravljen najviše od plastike, sa lakom metalnom konstrukcijom i naravno sa motorom koji je od metala. Ali ima dovoljno goriva da pređe određenu razdaljinu zato što ide pravolinijski,“ objašnjava pukovnik Dani.
Naime, za dron put od Ukrajine do Hrvatske nije bio veliki da bi mu nestalo goriva: kroz Mađarsku vazdušnom linijom ima oko 500 kilometra. Objašnjavajući šta znači odrazna veličina Dani kaže:
„To znači da je njegova površina koju treba da eventualno pokaže radarski odraz mala. Dakle, ono što će da se odbija od tog predmeta u tom prostoru, ono što je metal. A ove su sve površine većinom plastične tako da nema odbijanja elektromagnetne energije koju rada može da uhvati,“ objašnjava naš sagovornik.
Dani takođe smatra da je veličina drona koja se navodi po medijima malo preterana. Kako kaže, ako dron ima raspon krila četiri metra, kako mediji navode, težinu od šest tona i dužinu do 14, 5 metra nešto nije u redu sa matematikom.
„Ako je raspon krila četiri metra on najviše može da bude oko osam metara. On leti ispod brzine zvuka i leti najviše na osnovu potiska,“ objašnjava Dani.
Na principu igračke na upravljanje
Naš sagovornik je dron, da bi laicima lakše dočarao kako funkcioniše, uporedio sa igračkama na upravljanje koje do momenta dok imaju domet u upravljaču "slušaju" komande. Ali ako ga pošaljete previsoko ili daleko izgubiće se iz dometa.
Pukovnik u penziji Rajica Bošković, nekadašnji komandant 126. brigade Vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja (VOJIN) i autor knjige „Nebo na dlanu - vek VOJIN", takođe kaže da dron može da se „provuče“ ispod radara neopaženo.
„I starije i novije bespilotne letelice, odnosno, dronovi imaju malu refleksnu površinu, plastični su i postojeći radari za praćenje njih teško otkrivaju, tačnije, pre će otkriti „nevidljivi avion“ nego dron,“ kaže on.
Stari ili novi dronovi imaju istu „manu“
S obzirom da je sve više onih koji govore da je u pitanju dron „Striži“ koji spada u stariju generaciju sovjetskog oružja koje još uvek koristi Ukrajina, i koji nema u sebi GPRS, po rečima našeg sagovornika i ne čudi što nije primećen.
„Trebalo bi da se formiraju jedince specijalizovane za osmatranje samo dronova, i onda bi moglo da se otkrije na vreme prisustvo ove letelice koja se za sada koristi kao letelica za prikupljanje podataka ali s obzirom da tehnika napreduje ko zna za šta će još biti upotrebljena,“ dodaje on.
U svakom slučaju, dron je iza sebe ostavio krater površine tri metra, delove nečega što je ličilo navodno na avion i jedan crveno-beli padobran.
Duh SSSSR-a stigao u Zagrebu
U Zagrebu je trenutno u toku istraga da li je reč o grešci, ili izgubljenoj kontroli, jer je letelica letela nekoliko minuta iznad Hrvatske pa se tek onda srušila.
Ruski vojni stručnjak Aleksej Leonkov izjavio je da smatra da je u pitanju sovjetski dron „Striž” (Tu-141) koji je lansiran sa teritorije zapadne Ukrajine. On veruje da je došlo do neuspeha letačke misije, pošto je reč o staroj vojnoj tehnici sovjetske proizvodnje, a razlog je ljudski faktor.
Prema njegovim rečima, parametri leta se zadaju ručno i čuvaju u memoriji „Striža” još dok je na zemlji, a povratne rute se podešavaju pomoću nekoliko desetina prekidača. Tako da, kako objašnjava, ako je samo jedan prekidač pogrešno podešen, „Striž“ će odleteti na pogrešno mesto i neće se vratiti u bazu.
Ovaj dron nema korekciju leta pomoću GPRS ili drugih navigacionih sistema.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović rekao je da je ustanovljeno da je dron leteo iznad Mađarske oko 40 minuta, dok se u hrvatskom prostoru zadržao manje od sedam minuta, i pao jer je ostao bez goriva. On je postavio je i pitanje kako to da letelica veličine aviona nije oborena na putu od Ukrajine do Zagreba.