OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Oni se služe terorističkim metodama ratovanja – koriste civile (žene, decu i starce) kao „živi štit“ i „topovsko meso“ i raspoređuju višecevne bacače raketa i drugu vojnu tehniku između stambenih zgrada, kako bi isprovocirali ruske snage da otvore vatru na stambene delove grada, ne bi li optužili Rusiju za napade i civilne žrtve. Miniraju drumove, trafostanice, mostove i druge ključne infrastrukturne objekte. Koriste tzv. „bander-vozila“, povišene prohodnosti i opremljena krupnokalibarskim oružjem ili minobacačima. Istu taktiku koriste i teroristi u Siriji.
Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov precizira da nacionalistički bataljoni tzv. teritorijalne odbrane koriste taktiku mrežnocentričnih ratova, kada svaki nacionalni bataljon - njegova četa, vod i posebna borbena jedinica - dobija obaveštajne podatke na osnovu kojih deluje.
Leonkov dodaje da te obaveštajne podatke Ukrajini “u realnom vremenu” doturaju SAD, što je priznala i portparolka Bele kuće Džen Psaki, zahvaljujući čemu ti bataljoni izmiču kazni.
„I lokalno stanovništvo svedoči da broj tih jedinica, naoružanih višecevnim raketnim artiljerijskim sistemima, u gradovima raste. U poslednje vreme upravo ove jedinice otvaraju paljbu iz stambenih naselja u nadi da će doći do kontranapada i da će stradati stambeni objekti i civili“, kaže Leonkov.
Ukrajinski nacionalistički bataljoni, poznati po svojoj okrutnosti i surovosti, ometaju i evakuaciju stanovništva duž humanitarnih koridora, pribegavajući nasilju nad civilima i raznim vrstama provokacija.
Zapad naoružava nacionalističke bataljone
Ekspert navodi da iza tih nacionalističkih bataljona stoje zemlje NATO-a, konkretno - SAD i Velika Britanija. Kao dokaz toj tvrdnji, Leonkov podseća da je u štabu ekstremističke organizacije „Desnog sektora“ pronađen laptop sa licenciranim matičnim brojem NATO-a i obaveštajnim podacima.
„Njihovo ponašanje u ovom sukobu odgovara zadacima koje su američka i britanska komanda postavile ukrajinskoj vojsci, a pre svega cilj je da se maksimalno uspori ofanziva ruske vojske i jedinica Luganske i Donjecke narodne republike kako bi se ovaj sukob što više odužio i samim tim pojačao efekat sankcija koje te zapadne zemlje sada uvode Rusiji“, smatra Leonkov.
Još jedan od dokaza da nacionalističke bataljone naoružava i oprema Zapad jesu NATO skladišta i vojni trofeji, koje ruska vojska u ogromnim količinama pronalazi na oslobođenim teritorijama
„Ako pogledate opremu nacionalističkih bataljona, tu ima dosta naoružanja iz zemalja NATO-a. Tehnički su naoružani i sredstvima za vezu, zatim sredstvima bespilotne avijacije i malim dronovima za taktičko izviđanje. Raspolažu sredstvima satelitske veze, preko kojih dobijaju obaveštajne podatke od američkih i britanskih satelita. Osim toga, te bataljone su obučavali američki i britanski instruktori... Postoji još jedna odlika ovih bataljona - većina njihovih boraca stekla je iskustvo u Siriji, a po načinu korišćenja oružja i uzvikivanju svojih nacionalističkih parola prilikom upotrebe oružja te metode veoma podsećaju na one koje sirijski teroristi u velikoj meri koriste“, ističe Leonkov.
Koliko tačno ima ovih nacionalističkih bataljona ne zna se pouzdano. Leonkov procenjuje da ih ima 10 do 12. Osim ekstremista iz „Desnog sektora“, u Ukrajini deluju i nacionalistički bataljoni „Ajdar“, „Azov“, „Tornado“ i drugi. Svi oni su zabranjeni u Rusiji.
Brojnost tih odreda je teško proceniti, pošto su se neki od njih rasformirani, reorganizovani i potom infiltrirani u državne strukture - Nacionalnu gardu i druge jedinice podređene Ministarstvu unutrašnjih poslova ili Oružane snage Ukrajine.
„Ukupan broj paravojnih trupa, prema „The Military Balance“, bio je 80 hiljada ljudi. Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da su u mnogim jedinicama Oružanih snaga Ukrajine prisutni pripadnici nacionalističkih bataljona, koji obavljaju ulogu komesara-inkvizitora i koji se staraju da se u tim jedinicama izvršavaju sva ona zločinačka naređenja koja se sada izdaju, uključujući i ubistva civila. I streljaju sve nepodobne“, kaže Leonkov.
Pripadnici tih jedinica su fanatici, ekstremisti, teroristi i često narkomani. Na oslobođenim teritorijama, gde su bili stacionirani nacisti, pronalažene su i laboratorije za proizvodnju narkotika.
U podzemnim radionicama sa municijom i simbolima „Desnog sektora“ ukrajinski radikali su pravili bombe koje su skrivali u običnim predmetima, uključujući igračke.
Pomenuti narkotici, između ostalog kaptagon koji sadrži amfetamin, izuzetno su popularni među teroristima DAEŠ-a (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji). Pripadnici DAEŠ-a ih koriste da ne osećaju strah i kako bi podigli moral.
Operacija denacifikacije Ukrajine ide po planu
Uoči početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, započete 24. februara, predsednik Vladimir Putin je kao jedan od glavnih ciljeva naveo denacifikaciju tj. čišćenje te zemlje od neonacista i banderovaca koji su i 2014. bili glavni učesnici obojene revolucije na Majdanu u centru Kijeva, što se kasnije pretvorilo u državni udar i nasilnu smenu legalno izabranog predsednika Viktora Janukoviča.
Okrutni radikalni nacionalisti su se „proslavili“ mržnjom prema Rusima i brojnim zlodelima u Donbasu, kao i masakrom u Odesi, 2. maja 2014. godine, kada je na desetine ljudi živo spaljeno u gradskom Domu sindikata, samo zato što su mirno branili svoja prava i demonstrirali protiv nacionalističkog divljanja.
Pripadnike tih ozloglašenih odreda nazivaju još i „banderovcima“, jer nose nacistička obeležja i slave Stepana Banderu, glavnog ideologa ukrajinskog nacionalizma koji je sarađivao sa nemačkim nacistima i čija je organizacija tokom Drugog svetskog rata bila odgovorna za ubistva više desetina hiljada Jevreja i Poljaka.
Trovanje mladih Ukrajinaca Banderinom ideologijom počelo je intenzivno posle raspada Sovjetskog Saveza, kada su se u zemlju vratili „banderovci“ koji su živeli u SAD, kaže ruski ekspert Boris Rožin. Prema njegovim rečima, sve je počelo sa zapada Ukrajine, a posle „Majdana“ su ideolozi rehabilitacije nacizma i kolaboracionizma tu ideologiju počeli da nameću celoj Ukrajini, uz podršku Zapada i Kijeva.
„Nacionalistički bataljoni u Ukrajini su pandan SS jedinicama. U te odrede su regrutovani samo oni koji su po svojoj ideologiji, uverenjima bili podobni, a tim bataljonima su se bavile američke i britanske obaveštajne službe, tačnije, njihove specijalne snage. Mislim na jedinice kao što je SAS-22 i dr. Odnosno, to su poznate britanske specijalne snage, koje su se odlikovale posebnom taktikom i okrutnošću tokom vojnih operacija“, kaže Leonkov.
Moskva je obećala da će očistiti Ukrajinu od nacista, pronacistički nastrojenih ljudi i ideologije, a da će ukrajinski nacisti odgovarati za mučenje malog broja zarobljenih ruskih vojnika, dok lider Čečena Ramzan Kadirov nudi nagradu od po pola miliona dolara za glavu svakog komandanta ukrajinskih nacionalista.
Leonkov ističe da ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini „ide po planu“ i da nikada nije planirana kao blickrig, kako neki tvrde.
„Planirana je kao operacija potpune demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, a to zahteva vreme. Sada se glavni događaji odvijaju na istoku Ukrajine, jer je tu koncentrisana najveća vojna grupa koja drži određene snage ruske vojske i vojnih jedinica iz Luganska i Donjecka. Jasno je da kada se završi sa tom grupom, sve ove snage će biti oslobođene i ubrzaće se napredovanje ruskih jedinica ka zapadu zemlje...“, kaže Leonkov.
Prosečna brzina napredovanja ruskih trupa u svim pravcima je oko 20-40 kilometara, što se, ističe Leonkov, uklapa u planirane pokazatelje koje vojska treba da demonstrira tokom ove operacije.