OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
„Veoma drugo već pripremam taj film koji sada već nosi i drugi naslov - „Zadnji rez 42“. Priča je podignuta na drugi nivo od prve verzije scenarija koji je nekada bio napisan.Taj film će biti prava oda zlu. Tema definitivno govori o tome. Za mene taj film predstavlja vrh mog stvaralaštva. E sad, da li ćemo ga izraditi na tom vrhunskom nivou, sve zavisi od toga kako ćemo ogromnu dramu uspeti da prenesemo na veliko platno”, istakao je Zafranović.
Nekadašnji student legendarne, prestižne Praške filmske škole - FAMU, godinama se bavi analizom zla u vreme fašizma, što se jasno ogleda u njegovoj ratnoj trilogiji – „Okupacija u 26 slika“ (1978), „Pad Italije“ (1981) i „Večernja zvona“ (1986), filmu „Krv i pepeo Jasenovca“ (1983) ili dokumentarcu „Zalazak stoljeća - Testament L. Z.“(1994).
Ipak, reditelj pokušava da snimi i ostvarenje poznatog od ranije kao „Deca Kozare“ prema davnom scenariju Arsena Diklića (1922-1995), koji sa razlogom sada nosi novi naziv „Zadnji rez 42“.
Kako je ranije u medijima objasnio Zafranović, jedan od važnijih razloga za broj 42 u imenu filma je što je cela unutrašnja konstrukcija rađena po Leonardovom idealnom čoveku, koji je u tom budućem ostvarenju - scenariju „tako ponižen da se čovek mora stideti što je ljudsko biće od tog zla koje je napravljeno u Jasenovcu“.
Takođe, broj 42 označava kada je počeo taj ratni užas - 1942. godine, 42 velike sekvence ima u filmu i 42 generacije ima od Avrama do Isusa Hrista.
„Blizu smo snimanja, koje bi trebalo da krene krajem šestog meseca, snimaće se tokom leta. Inače je to letnji film. Nadam se da ćemo ga završiti do kraja godine, verovatno sa nekim trikovima, sa post-produkcijom koja je dosta zahtevna“, naveo je za Tanjug proslavljeni režiser i scenarista.
Film je dobio podršku od Filmskog centra Srbije 2020. godine u iznosu od 30 miliona dinara, na konkursu „Sufinansiranje proizvodnje domaćeg dugometražnog filma sa nacionalnom temom“.
U produkciji kuće „Art & Popkorn“ Miroslava Mogorovića projekat bi dobar deo trebalo da se snima u Banja Luci, a planiran budžet je između 1,5 do 1,8 miliona evra, kako je rečeno ranije u medijima.
Zafranović je nedavno prisustvovao promociji knjige - monografije „Čarobna melanholija“ (izdavač - Filmski centar Srbije) Anite Panić, o glumici Nedi Arnerić, sa kojom je realizovao dva značajna filma u njihovoj karijeri – „Večernja zvona“ (1986) i „Haloa, praznik kurvi“ (1988).
Postojao je plan da upravo Neda Arnerić zaigra u ovom najnovijem ostvarenju, ali je na žalost tragedija sprečila sve, što Zafranoviću veoma teško pada, kao i činjenica da nas napuštaju veliki dramski umetnici u poslednje vreme.
Pre svega i njegov rođeni brat - montažer Andrija Zafranović, kolega iz Praga sa studija - Goran Paskaljević, i mnogi drugi.
U neka druga vremena, film „Zlatni rez 42“ okupio bi možda ekipu sa svih prostora bivše SFRJ.
„Bila je to nekada zajednička kinematografija u celoj Jugoslaviji. Sada su to naravno posledice i nastajanje svih tih makedonskih, srpskih, hrvatskih, slovenačkih kinematografija. Svi su bili tada jedna velika porodica, imali smo tolike velike glumce, to je bila zajednička stvar. Međutim, sada taj jugoslovenski film pomalo izumire. Sada i nema više tih velikih jugoslovenskih glumaca, srpskih ili hrvatskih... Malo se usitnilo, nema te konkurencije kao nekada“, istakao je Zafranović i dodao da su u nekadašnjoj Jugoslaviji i muzika i književnost bili na visokom umetničkom nivou.
„Dosta sam u Jugoslaviji sarađivao sa piscima. To je momenat kada jedna epoha odlazi. Cela jugoslovenska kultura, ne samo film. Malo po malo, sve nas je manje, i na kraju balade neće biti nikoga“, sa setom je kazao Zafranović.