Radnja komada „Iranska konferencija“ jednog od najpopularnijih savremenih ruskih autora odigrava se na naučnoj konferenciji u Kopenhagenu koja je posvećena složenoj relaciji kultura Istoka i Zapada.
„Pre samog početka komada, Viripajev citira deo iz 'Hamleta' da je Danska tamnica, čime gradi metaforu i sugeriše da se to zbog čega je Danska kod Šekspira tamnica, sada odnosi na ceo svet“, ističe ona.
© Foto : Marijana Jankovic
Svet je na raskršću i više ništa neće biti isto
Ovaj autor, rođen u sibirskom gradu Irkutsku, dobro je poznat beogradskoj publici zahvaljujući dramama kao što su „Kiseonik“, „Iluzije“, „Pijani“ i „Život br. 2“ koje su izvođene na različitim scenama. Za komad „Iranska konferencija“ Viripajev jedobio nagradu Zlatna maska za najbolji dramski tekst u Rusiji, a Ivana Vujić kaže da je ovo njegov možda i najbolji tekst.
„Ako bi me neko pitao ko je unuk Antona Pavloviča Čehova, ja bih rekla da je to Viripajev. 'Iranska konferencija' jeste otvoreno delo u kojem ovaj autor svojim dramskim pismom spaja pitanja romanopisaca i dramatičara kao što je Čehov o smislu čoveka. Mi se danas nalazimo na konferenciji, pred velikim žarištima i problemima, a jasno nam je da se svet nalazi na raskršću i da posle toga ništa neće biti isto“, navodi rediteljka.
Viripajev takođe svoju inspiraciju crpi i iz persijske kulture i poezije koju odlično poznaje i koristi spev ’Govor ptica’ Atara u kojem upućuje na put ptica ka samospoznaji.
„On je veoma duhovit pisac, voli svoje junake, voli čoveka, ali takođe uviđa sve ograničenosti koje čovek ima i kojima ograničava svet. Otuda on sugeriše oslobađanje od svoga 'ja' i utapanje u ljubav“, objašnjava rediteljka.
Slika sveta je zastrašujuća
Iako je ova drama pisana pre pandemije korona virusa i čije su probe u Narodnom pozorištu započele pre krize u Ukrajini, deluje kao da je predstava rađena za ovo vreme jer metaforički detektuje globalnu sliku sveta.
„Nova slika sveta je žalosna i zastrašujuća. Od kraja Drugog svetskog rata, moram da podsetim, svet nije imao nijedan dan mira. Možda mi nismo uvek razmišljali o Africi u kojoj su stalno buktili različiti ratovi, pre svega podstaknuti kolonijalnim težnjama, otimanjem bogatstva. Svet bi morao da se vrati unazad, morao bi da odbaci egocentričnost i okrene se razumevanju i zajedništvu jer mi drugu planetu trenutno nemamo“, smatra Ivana Vujić.
Ivana Vujić
© Foto : Arhiva Narodnog pozorišta
Ona dodaje da duboko saoseća sa narodom Ukrajini, ali i da su sankcije ruskoj kulturi besmislica savremenog sveta.
„Umesto da rešava probleme na način koji je human, koji je pozitivan, koji ima smisla, svet proglašava Dostojevskog krivcem. Za šta je Dostijevski kriv? Zato što je pokazao čoveku njegovo pravo lice, pravu sliku. To je sramota.“
Viripajev je ansamblu Narodnog pozorišta uoči premijere poslao poruku u kojoj ističe međusobno razumevanje dveju kultura i zahvalnost na tome što će se ovaj tekst igrati premijerno u Srbiji.
„Sigurna sam da će Viripajev doći u Srbiju kako bi prisustvovao igranju ove predstave, a ono što je bilo najlepšte jeste njegovo obraćanje nama i njegova radost što mi to radimo, njegova zahvalnost i njegove rečenice o ljubavi i oslobanju od prevelikog ’ja’.“
U glumačkom ansamblu predstave „Iranska koneferencija“ su Radmila Đuričin, Vanja Milačić, Zoran Ćosić, Gojko Baletić, Bogdan Bogdanović, Maja Kundačina, Radmila Živković, Slobodan Beštić...
U ulozi persijske pesnikinje Širin Širazi pojavljuje Ivana Žigon koja se posle deset godina vraća na scenu i koja će biti u alternaciji sa Vjerom Mujović.
„Ono što je interesantno je da sam radila i sa Ivanom i sa Vjerom na različit način, u zavisnosti od njihovog glumačkog i ličnog ’ja’. Ivana je, za ovu priliku, naučila persijski i izvešće jednu numeru na tom jeziku. To je bio uzbudljiv, pedantan i jedinstven rad. Viripajev poznaje persijsku poeziju iz 12, 13, 14 veka, to su veličanstveni stihovi koji pokazuju da poznavajući tradiciju postajemo majstori, a onda ćemo, kao majstori, moći da menjamo svet“, zaključuje Ivana Vujić.