OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Ako bi zvaničnici SAD priznali šta su stvarno radili u biolaboratorijama u Ukrajini, smešio bi im se novi Nirnberg, komentariše svedočenje pred Senatom zamenice američkog Državnog sekretara Viktorije Nuland politikolog Aleksandar Pavić.
Amerikanci su uhvaćeni na delu – dokle će ići duboka država
Nulandova je, podsećamo, tokom svedočenja, priznala da u Ukrajini postoje objekti za biološka istraživanja, kao i da Kijev i Vašington trenutno zajednički rade na tome da materijali koji su prikupljeni ne dospeju u ruke ruskih snaga. Nakon njenog priznanja, senator Marko Rubio upitao ju je da li je moguće da eventualni napad biološkim oružjem u Ukrajini izvedu ruske snage. Na Rubiovu opasku, Nulandova je odgovorila potvrdno – nema sumnje da Rusija planira napad biološkim oružjem – klasična je ruska tehnika okriviti drugog za ono što sami planiraju da urade, dodala je ona.
„Sada imamo operaciju čišćenja terena od svih tragova istine koliko god je to moguće, od strane Viktorije Nuland i američke duboke države, koja je ovo učinila“, konstatuje Pavić.
Naš sagovornik ističe da su sada na svetlo dana isplivali dokumenti koji pokazuju da je projekat osnivanja biolaboratorija na tlu Ukrajine, ali i drugih zemalja, započet još u vreme predsedničkog mandata Džordža Buša mlađeg.
„Mislim da će puna istina tek da izađe na videlo. Rusi, za razliku od Amerikanaca, odnosno Kolina Pauela i kompanije, koji su kao dokaz za invaziju na Irak nudili nekakve epruvete u koje niko nije imao uvid, raspolažu pravim dokazima. Ono što je opasno je pitanje šta je sve američka duboka država spremna da uradi kako bi zataškala svoje očigledne otiske prstiju na ovom ogromnom zločinu“, kaže Pavić.
Zataškavanje postojanja biolaboratorija
Zapadno javno mnenje o slučaju biolaboratorija ćuti, što je, prema Pavićevim rečima, moglo da bude očekivano. Zapravo, ne radi se o javnom mnenju, već o američkim masovnim medijima. A kome do sada nije bilo očigledno da su oni u funkciji američke vojne mašinerije i obaveštajnih službi, sada bi to trebalo da postane, dodaje Pavić.
„Oni su tokom svih ovih godina, posle navodnog kraja Hladnog rata, uspostavili novi narativ po kojem su Amerikanci jedini dobri, a svi drugi, posebno Rusi, a sada sve više i Kinezi, loši. Naravno, prvi su bili Srbi loši momci, a Amerikanci su sila dobra. Ovde se ne radi samo o uskraćivanju informacija. Ovo je bukvalan pokušaj da se ne izgubi kontrola nad narativom. Jer šta ako se pojave dokazi da su Amerikanci učestvovali u proizvodnji oružja za masovno uništenje ili da su pravili laboratorije za vođenje biološkog rata“, pita se on.
Ako se sruši narativ o Americi kao sili dobra, cela kula od karata pada u vodu i zato sada na delu imamo jedan od najvećih poduhvata cenzure poslednjih decenija. Masovni mediji u Americi i ranije su prećutkivali posledice američkih intervencija širom sveta, satanizovali su sopstvenog predsednika dok je Donald Tramp obavljao tu dužnost, ali zataškavanje postojanja biolaboratorija u Ukrajini i širom sveta biće možda najveći poduhvat takve vrste do sada, zaključuje Pavić.
Svedočenje Nulandove komentarisao je i američki novinar Glen Grinvald, poznat po tome što je svojevremeno objavio svedočenje Edvarda Snoudena o razmerama prisluškivanja koje sprovodi američka vlada. On je na Tviteru komentarisao svedočenje Nulandove i zapazio da ju je senator Rubio prekinuo u trenutku kada je ova iznosila svoje „bizarno“ priznanje.
Iznenadni Rubiov upad u reč Nulandovoj, Grinvald je nazvao „dobrim čišćenjem“ – senator je odmah loptu prebacio na Rusiju i izrekao klevetu o njenoj intenciji da upotrebi biološko oružje.
„Zašto je (Nulandova) toliko zabrinuta da bi Rusija mogla da zapleni tako „benigni objekat za biološka istraživanja““, pita se Grinvald na Tviteru.
Viktorija Nuland bila je zamenica šefa Stejt departmenta i 2014, kada je tom institucijom upravljala Hilari Klinton. Mnogi je smatraju arhitektom majdanskog puča iste godine, kada je u državnom udaru sa vlasti oboren ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Tada se vlast u Ukrajini praktično našla u rukama neonacističkih grupa, među kojima se isticao Desni sektor. Nulandova je iz tog perioda najviše ostala upamćena po razgovoru sa visokim američkim diplomatom, u kome najgrubljim rečima komentariše Evropsku uniju i njenu ulogu u stišavanju ukrajinske krize.