OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Kako se navodi u studiji Univerziteta u Oksfordu, kovid 19 može da izazove smanjivanje mozga i oštećenje tkiva, pri čemu neki pacijenti doživljavaju tri puta veću degeneraciju mozga od ispitanika koji nisu bili zaraženi virusom korona.
U istraživanju je učestvovalo 785 ljudi iz Ujedinjenog Kraljevstva starosti između 51 i 81 godine, od kojih su svi imali dva skeniranja mozga u razmaku od otprilike tri godine. 401 od ovih učesnika bio je zaražen 'alfa' varijantom kovida 19, a drugi snimak mozga su obavili oko četiri meseca nakon dijagnoze, prenosi RT.
Oni koji su preležali kovid doživeli su prosečni gubitak od 0,7% zapremine mozga u oblastima koje su povezane sa mirisom, u poređenju sa onima koji nisu bili zaraženi virusom. U proseku, ove oblasti se smanjuju za 0,2% do 0,3% godišnje kod ljudi srednjeg doba i starijih osoba, što znači da su oni sa virusom korona verovatno doživeli tri puta veću stopu degeneracije mozga od normalne.
Onima koji su imali kovid-19 takođe je trebalo duže da završe kognitivne testove, dok je mali broj pacijenata u studiji koji su bili hospitalizovani doživeo veće smanjenje sive materije i izraženiji kognitivni pad.
Oštećenje je zabeleženo u orbitofrontalnom korteksu i parahipokampalnom girusu - regionima mozga koji igraju ključnu ulogu u memorijskom kodiranju, a takođe je zabeleženo i globalno smanjenje zapremine mozga.
Ovi nalazi bi mogli da potkrepe tvrdnje o dugotrajnoj „moždanoj magli“ nakon infekcije, ali ne sugerišu da je ovo oštećenje trajno. Isto tako, naučnici su upozorili da je još uvek nejasno da li je oštećenje ovih regiona mozga koji kodiraju memoriju zaista dovelo do gubitka pamćenja u stvarnom svetu.
„Niko od njih nije prošao dovoljno temeljno kognitivno testiranje da bi se znalo da li su imali značajne deficite u regionima mozga gde su otkrivene promene u obimu“, rekao je za “Njujork tajms” dr Benedikt Majkl, vanredni profesor neuroloških infekcija na Univerzitetu u Liverpulu.
„Ne znamo da li je to zapravo od značaja za kvalitet života ili funkcionisanje pacijenata“, rekao je dr Majkl i dodao da se sada moraju uraditi dodatne studije kako bi se utvrdilo šta to zaista znači za pacijente.