Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Panevropski Stoxx 600 indeks pao je oštrih 3,6 posto. Pritom je najviše potonuo bankarski sektor, u proseku za 7,6 posto, dok je najviše porastao sektor osnovnih resura (nafte i gasa), za 2,6 posto.
Istovremeno, londonski FTSe indeks potonuo je 2,52 posto, na 6.811 bodova, frankfurtski DAX 4,98 posto, na 12.442 boda, pariski CAC 4,44 posto, na 5.792 boda, a italijanski FTSE MIB za 5,57 posto, na 21.212 boda.
Frankfurtski DAX potonuo je za više od 20 posto od svog rekordnog nivoa, prenosi Večernji list.
Prošle nedelje cene nafte skočile su 7 posto, na najviši nivo od marta 2020, a danas su nastavile s daljim snažnim usponom.
Cene barela dodatno su snažno porasle, nakon što su već prošle nedelje skočile više od 20 posto i dostigle najviši nivo u poslednjih 10 godina.
Na londonskom tržištu cena barela jutros je porasla više od 8,5 posto, na 128,30 dolara, a u jednom trenutku dostigla je i 130 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 7,7 posto, na 124,60 dolara.
Takav potez mogao bi izazvati stagflaciju, odnosno razdoblje usporenog privrednog rasta i visoke nezaposlenosti, popraćene snažnom inflacijom.
Naime, skok cena energenata delovaće kao dodatni porez potrošačima, navode analitičari, a to bi moglo smanjiti potrošnju domaćinstava i naštetiti privrednom rastu.
„Ako Zapad stopira većinu uvoza energije iz Rusije, to bi bio veliki udarac za globalna tržišta. Gubitak ruskih 5 miliona barela nafte mogao bi podstaći skok cene barela na 200 dolara, objašnjava Itan Haris, glavni ekonomist u BofA.