Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Pre tačno 30 godina O'Nil je predstavio sebe svetu postavši prvi pik na NBA draftu i zaduživši dres Orlando Medžika, ambiciozne ekipe sa Floride koja je imala nameru da se uključi u trku sa velikanima poput Čikago Bulsa, Hjuston Roketsa, Portland Trejlblejzersa, Los Anđeles Lejkersa...
Nije dostigao zvezdane visine u svom prvom timu, čak je na veoma loš način napustio ekipu, pročitavši anketu u lokalnim novinama koja mu se nije dopala.
Vremena su se promenila, noseći dres Los Anđeles Lejkersa osvojio je tri titule šampiona NBA lige, jednu i sa Majamijem, tri puta je bio najbolji igrač finala, a čak u 15 navrata je nastupio na utakmici svih zvezda.
Lista njegovih uspeha je ogromna, ali je spisak onih koji su mogli da „stanu na crtu“ divu visokom 216 centimetara i teškom 147 kilograma je daleko manji i može se svesti samo na jedno ime – Vlade Divac.
Divac je, za razliku od O'Nila, stigao u NBA pravo kroz najsjajnije reflektore – Lejkersi su ga odabrali za igrača kadrog da bude deo tima u kom je gazdovao legendarni Medžik Džonson, zbog koga kasnije Šekil nije mogao da nosi omiljeni broj 32 iz Orlanda.
Mimoišli su se Divac i O'Nil u Los Anđelesu, Lejkersi su srpskog centra zamenili za Kobija Brajanta i poslali ga u Šarlot, a odatle se Vlade vratio u Kaliforniju i stigao u prestonicu Sakramento kome je doneo i pravu košarku.
Okršaji Divca i O'Nila su bili poslastica za ljubitelje košarke, Srbin je plenio talentom, košarkaškim umećem, dodavanjima i šutevima sa centarske pozicije, dok je Amerikanac dominirao snagom, okretnošću i spretnošću pod obručima.
Razgrtao je O'Nil kao od šale sve rivale, zakucavao je preko legendi kakve su Dikembe Mutombo, Dejvid Robinson, ali – niko nije uspeo da pronađe pravi recept za njega, dok se Divac nije potrudio da pokaže sav intelektualni potencijal srpske košarke.
Ključni dueli dogodili su se 2002. godine u finalu Zapadne konferencije, a O'Nil i Brajant su pred sobom imali spektakularnu ekipu Sakramenta, bez zvezdi u kojoj je sve počinjalo i završavalo se sa Divcem.
Iskustvo jugoslovenske košarke, zajedno sa shvatanjem američke, od Divca je stvorilo centra koji trči, dodaje, šutira, ali i ume da natera na grešku fizički superiornije, ali ne toliko talentovane rivale.
O'Nil je bio upravo takav.
„Ja sam čovek bez talenta koji je došao do ovog mesta uz mnogo rada. Kako Sakramento može da nas pobedi? Samo varanjem“, rekao je O'Nil pred seriju mečeva sa Kingsima.
Pod varanjem on je podrazumevao Divčevu sposobnost da iznudi faul u napadu rivala, što je obilato koristio baš protiv O'Nila koji je svom silinom atakovao protivnike i uklanjao ih sa puta poput buldožera.
Divac je znao šta treba da radi – u momentima kada bi O'Nil kretao u takozvano „zidanje“ leđima prema košu, on bi se ukopao nogama u mestu i čekao momenat udarca da bi pao na parket i izazvao reakciju sudija.
Niko u NBA ligi se nije služio tim sredstvom protiv O'Nila – i to je Amerikanca dovodilo do ludila, toliko da čak ni danas, doduše u šali, ne želi da govori o Divčevim košarkaškim kvalitetima.
„Šek, da li je postojao neki igrač u našem vremenu koji je igrao kao Jokić, ko je sličan Jokiću?“, upitao je legendarni Redži Miler.
Odgovor nije bio očekivan...
„Jokić je sličan Riku Smitsu, ne mnogo snage, ali mnogo umešnosti oko obruča...“
Miler je bio uveren da nešto stoji iza sveta.
„A Vlade Divac?“
Odgovor se dogodio...
„Vlade je bio užasan. Užasan“, rekao je O'Nil i izazvao smeh sagovornika.
Smehom je O'Nil častio i svoje saigrače iz Lejkersa, pevajući uvredljivu pesmu o Divcu, ističući da njegovo ime niko ne zna, uz zaboravljanje da je Srbin najbolji strelac slavne franšize tokom '90. godina sa 6.497 postignutih poena.
Ali, Šek je dobro znao ko je Divac i na to je dobio podsećanje naročito u momentima kada je želeo da pokaže svoju snagu i opravda epitet Supermena.
Leks Lugor iz Prijepolja je uvek imao spreman odgovor na to, jedan od njih je i famozno „zakucavanje iz besa“.
O'Nil i Divac su kasnije postali dobri prijatelji, a Šek je godinama kasnije istakao da je mudriji nego što je bio – noseći dres Srbije sa svojim omiljenim brojem i prezimenom „prevedenim“ na srpski.
Košarka je zbog duela Divca i O'Nila dobila novu dimenziju i zauvek će ostati upamćen njihov rivalitet koji je uticao i na dalji razvoj igre između obruča u Srbiji, učinivši je borbenijom, ali i ukazavši da i „samo čovek“ može snagom svog intelekta i talenta da nadmudri Supermena.