Ovako za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić komentariše izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona datu u telefonskom razgovoru srpskom kolegi Aleksandru Vučiću da će Srbija pre Ukrajine biti u EU.
„Proširenje Evropske unije već dugo uopšte nije na dnevnom redu i neće dugo biti, bez obzira na trenutne okolnosti u svetu“, kaže nam Samardžić.
Profesor podseća da, sa izuzetkom Hrvatske koju je, kaže, po inerciji od ranije, a zahvaljujući Nemačkoj, EU primila u svoje okrilje, u tu porodicu već dugo niko nije primljen, jer Unija jako dugo ima probleme unutrašnjeg funkcionisanja, mnoge krizne i para krizne mehanizme kojima se bavi da bi izašla iz svojih nelagoda.
„Oni danas ne bi mogli Andoru da prime, kada bi tražila. To je problem funkcionalnosti sistema sa dvadesetsedmoricom gde se mnoge stvari donose konsenzusom i velikih nedaća celog tog sistema koji ne može da reši nijedan ozbiljan problem sa kojim se suoči. Recimo migrantsku krizu ili krizu sa kovidom preuzele su države članice koje su igrale glavnu ulogu“, kaže Samardžić.
Predsednik Francuske Emanuel Makron tokom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Palati „Srbija“
© Tanjug / PREDSEDNISTVO
Drže Balkan u retoričkoj zamci
Upitan da li je u ovom slučaju reč o novoj šargarepi na starom štapu i čega bi smo morali da se odreknemo da bismo ušli u EU, ukoliko je francuski predsednik ipak bio ozbiljan, naš sagovornik kaže da je reč o sticaju okolnosti. On podseća da pod starim štapom i šargarepom EU drži ne samo Srbiju, već centralni Balkan, onaj koji naziva zapadnim.
„Ovaj prostor oni drže na stend baju iz razloga održavanja kondicije za njegovu kontrolu. U pitanju je samo geopolitički razlog, da se taj prostor sačuva u nekom sklopu takozvane zapadne kolektivne bezbednosti. Kako je izbila kriza u Ukrajini i stvari teško mogu da se kontrolišu, oni pokušavaju da te države, posebno ove koje nisu članice, na neki način smire i da ih drže u još većoj retoričkoj zamci“, tvrdi Samardžić.
Upitan da li, zbog trenutnih dešavanja u Ukrajini, ipak ne treba do kraja isključiti brz prijem Srbije u EU, kao što je to bio slučaj sa Bugarskom i Rumunijom 2007. godine, on primećuje da je poslednjih dana došlo do entuzijazma, čak i kod, kako kaže, ozbiljnih političara u Srbiji, pa i kod opozicionih, zato što je to jednini način da uđemo u orbitu, u novu podelu sveta, prvo kroz Evropu, pa onda po drugim linijama.
„Tu se očigledno gradi neki novi poredak, pod američkom dirigentskom palicom, ali ni u takvoj situaciji, oni ne mogu nikoga da prime. Jasno je zašto to rade, ali mi nije jasno kako ljudi ovde mogu da se uhvate na taj mamac. Priča da će pre ući Srbija, nego Ukrajina, je priča da će neki dobar plivač da stigne do horizonta na pučini brže nego slab plivač. Do horizonta se ne može doplivati, tu je ceo problem metaforički rečeno, i sa nama i sa Ukrajinom“.