Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odiseja“ (odysee.com).
Nemačka iz zaliha Bundesvera u Ukrajinu šalje 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 raketa zemlja-vazduh. Odobrena je i isporuka više komada artiljerije iz starih DDR zaliha koje se nalaze u Estoniji, a Holandija će Ukrajini predati 400 komada ručnih protivoklopnih topova nemačke proizvodnje.
Politička uzdržanost pala je u vodu za svega nekoliko dana, čvrsta odluka da Nemačka Ukrajini ne obezbedi oružje, koju je donela nepunih nedelju dana ranije, promenjena je.
Analitičar Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik iz Berlina, kaže da je napravljena dramatična atmosfera u kojoj kancelar Olaf Šolc nije imao mnogo izbora, iako se pokazao kao borac, borio se žestoko za Severni tok 2, čak i u samom Vašingtonu. Nemci su bili uporni da ne žele vezu sa oružjem iz dva razloga.
„Nemačka ima propise koji je obavezuju da ne šalje oružje u krizna žarišta, tamo gde već bukti, da ne doliva ulje na vatru. A drugi razlog sa kojim se nije mnogo javno baratalo je Rusija, jedan odnos odgovornosti i istorijske obaveze koja proističe iz Drugog svetskog rata i zločina koje su Nemci počinili prema Rusima, sa ogromnim brojem žrtava. U potaji je medijski i politički figuriralo da nemačko oružje ne bi smelo da ponovo nišani ruske građane“, kaže Stojanović.
Američka vojska u Nemačkoj
© AP Photo / Michael Probst
On dodaje da se prelom dogodio gotovo preko noći, Bundestag se izjasnio, iako su stranke, pogotovo socijaldemokrate i Zeleni bili izričito protiv, a nešto manje liberali, koji su bliski industriji i kapitalu. Zeleni su se najviše protivili, dok nije došlo do vojne operacije u Ukrajini.
Stojanović ističe da je zaokret i dozvola da se iz drugih zemalja Holandije i Estonije, Ukrajini isporuči oružje, među kojim je i deo arsenala bivše Istočne Nemačke.
„Berlin je to dosta dugo stopirao, jer po ugovoru o prodaji oružja postoji i obaveza da se ono ne sme preprodavati, pomerati bez njihove saglasnosti. Sad su dozvolili i Estoncima, dozvolili su i Holanđanima da pošalju protivtenkovske rakete, dosta opasno oružje, tu je naravno i ono što sami šalju“.
Povećanje vojnog budžeta
Kriza u Ukrajini donela je još jedan veliki zaokret, Nemačka je odlučila da poveća budžet za odbranu na 100 milijardi evra. Ulaganje je jednokratno, samo za ovu godinu. Razmatra se razvoj novih tenkova i borbenih aviona zajedno sa evropskim partnerima, posebno sa Francuskom.
„Možete li shvatiti koji je to iznos, da bi se modernizovao i opremio Bundesver. Njegovi oficiri i vojnici jesu se žalili da imaju zastarelo oružje, pa i helikoptere, da je modernizacija bila odavno na dnevnom redu, ali politika vladajuće koalicije je bila protiv izdvajanja. Bila je i protiv onog što se traži za NATO od 2 odsto. Sada je Šolc vrlo lako prihvatio da se daje i više od 2 odsto, protiv čega su bili i Zeleni i Socijaldemokrate, jer to su ogromna sredstva“, objašnjava Stojanović.
Polaganje poslednje cevi gasovoda "Severni tok 2"
© Foto : Nord Stream 2
Nova kapitulacija Nemačke
Naš sagovornik kaže da se odluke Nemačke vezane za sukob u Ukrajini u najmanju ruku mogu nazvati čudnim, s obzirom na tradicionalnu dobru ekonomsku saradnju te zemlje i Rusije. Procenjuje se da će upravo najveću štetu od okretanja leđa Ruskoj Federaciji imati upravo Nemačka.
„Ona je kolateralno već sada na najvećem gubitku zato što je stavljen ad akta Severni tok 2 i to u vreme energetske krize koja nije izazvana samo ovim što se zbiva u Ukrajini, ona je postojala i pre toga i to dosta dramatično. A njena potreba, pošto je reč o najjačoj privredi starog kontinenta, žeđ za energentima je ogromna. Zaustavljen je Severni tok 2 i sasvim je neizvesno šta će se sa njim događati, da li će tih 11 milijardi stvarno biti „gvožđe koje rđa na dnu mora““, kaže Stojanović podsećajući na reči američkih zvaničnika.
On dodaje da je zaokret u dosadašnjoj politici Nemačke neverovatan, ali da je do njega došlo zbog histerične atmosfere koja je napravljena oko Ukrajine, da Nemačka jednostavno nije imala izbora. Već su je napadali sa raznih strana da je nepouzdan partner, a sada je za Šolca situacija bila dosta teška i na domaćem terenu.
Jastrebovi iz politike i medija u Berlinu su ga žestoko napadali da ne pokazuje solidarnost prema Ukrajini i žrtvama. Izvukli su i Gerharda Šredera koji je potpisao Severni tok 1 i napravio veliko prijateljstvo sa Putinom, koje mu se i finansijski isplatilo, pa je i Šolc u tom kontekstu pominjan uz Šredera. Postavljalo se pitanje, ko vodi spoljnu politiku prema Rusiji, Šreder ili on.
„Kad su se sklopile sve te stvari, pritisak iz inostranstva, pogotovo iz Vašingtona, atmosfera užarenja koja je napravljena u zapadnoj Evropi i samoj Nemačkoj, Šolc nije imao izbora. Treba podsetiti da je ušao u izbornu kampanju sa idejom da napravi neku novu istočnu politiku, poput čuvene Brantove istočne politike, a u njenom središtu moralo je naravno da bude novo definisanje politike prema Rusiji, morao je sada od svega toga da odustane“, kaže Stojanović.
On još jednom podvlači da su Nemci, iako se naoružavaju, najveći gubitnici u vojnom sukobu Rusije i Ukrajine, politički i ekonomski.