Naučnici su znali da je spomenik podignut u pravcu izlaska sunca letnjeg solsticija i zalaska sunca zimskog solsticija. Profesor Darvil je analizirao kamenje, a zatim ga uporedio sa drugim kamenim kalendarima iz ovog perioda.
Došao je do zaključka da je spomenik kalendar „zasnovan na tropskoj solarnoj godini od 365,25 dana“. Svaki od 30 kamena u sarsen krugu, kazao je on, predstavlja dan u roku od mesec dana, podeljen na tri nedelje po 10 dana, prenosi „Sputnjik Internešenal“.
„Takav solarni kalendar je razvijen u istočnom Mediteranu u vekovima posle 3000. godine pre nove ere, a usvojen je u Egiptu kao građanski kalendar oko 2700. godine pre nove ere i bio je široko korišćen na početku Starog kraljevstva oko 2600. godine pre nove ere“, rekao je on, dodajući da su tvorci Stounhendža bili pod uticajem drugih kultura.
Spomenik u kamenom krugu, izgrađen između 3000. i 1520. godine pre nove ere, decenijama je zbunjivao arheologe. Jedna od najvećih misterija je svrha Stounhendža. Neki istraživači sugerišu da je to bilo versko mesto, dok su drugi tvrdili da je izgrađen u čast predaka.