„Primetno je da je od početka 2022. godine nafta poskupela za više od 46%. Uočena dinamika je umnogome povezana s rastućom geopolitičkom napetošću u svetu”, smatra zamenik rukovodioca informativno-analitičkog centra „Aljpari”Natalija Miljčakova.
Prema njenim rečima, potrošači se boje prekida u isporuci sirovina iz Rusije usled novih sankcija Zapada prema Moskvi. Istovremeno, svetska ekonomija nastavlja da se oporavlja od posledica pandemije i potrošnja goriva vrtoglavo raste u većini država.
„Potražnja će se povećavati i dalje, dok istovremeno retorika sankcija i nedovoljna količina investicija u naftnu industriju mogu dovesti do još većeg nedostatka resursa. Zbog toga smatram da trend rasta cena nije trenutni, već minimalno srednjoročni”, pretpostavlja Miljčakova.
Zanimljivo je pomenuti da su države učesnice Međunarodne energetske agencije (MEA) u cilju smanjenja cena nafte pristale da ispuste 60 miliona barela nafte iz svojih rezervi. Planirano je da polovinu ove količine obezbede Sjedinjene Američke Države.
„To je izuzetno važna odluka koja pokazuje spremnost međunarodne zajednice da deluje zajedno u cilju prevazilaženja ove teške situacije”, smatra japanski ministar ekonomije, trgovine i industrije Koiti Hagiudi.
Istovremeno, zemlje članice OPEK+ nastavljaju da povećavaju snabdevanje naftom. Kao rezultat pregovora 2. marta, strane su se dogovorile da povećaju proizvodnju sirovina u aprilu za još 400.000 barela dnevno. Istovremeno, prema mišljenju stručnjaka, sadašnji obim proizvodnje nafte je i dalje nedovoljan da pokrije globalni nedostatak sirovina.
Natalija Miljčakova smatra da učesnike udruženja najviše brine globalna potražnja koja je u porastu. Sve dok potrošači masovno ne počnu da odustaju od nafte, OPEK+ neće videti smisao u tome da treba nešto radikalno menjati po pitanju cena.
Po mišljenju Miljčakove, izvestan uticaj na cenu nafte mogli bi da imaju ponovni pregovori o nuklearnom sporazumu. Pretpostavlja se da bi u slučaju uspešnih pregovora i ukidanja sankcija Iranu, Islamska republika mogla znatno da uveća proizvodnju nafte.
„Istovremeno, čak i ako sporazum bude potpisan i iranska nafta se vrati na tržište, a Amerika proda svoje rezerve, situacija se neće značajno promeniti. Cene nafte neće pasti u nekoj većoj meri”, smatra ruska analitičarka.
Sličnog je stanovišta i stručnjak Univerziteta za finansije pri Vladi Rusije Igor Juškov. On smatra da će u narednom periodu cena nafte ostati oko 110-115 dolara po barelu. Takođe je uveren da ako Zapada pojača sankcije prema Rusiji, vrednost energenata može porasti još više.
„Ako na kraju SAD i EU odluče da uvedu ograničenja na snabdevanje ruskom naftom, počeće restrukturiranje globalnog tržišta. Pored toga, Moskva neće morati da zaustavi proizvodnju, već će samo biti potrebno da se preorijentiše na druga tržišta. Istovremeno, Evropljanima i Amerikancima će se primetno povećati troškovi, jer će morati da rekonfigurišu svoja postrojenja ili traže sličnu naftu. U ovom slučaju, kotacije će ići iznad 150 dolara po barelu“, zaključio je Juškov.
Podsetimo, 2018. godine na inicijativu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, američke vlasti su se povukle iz nuklearnog sporazuma i uvele nove sankcije Iranu. Konkretno, ograničenja su se ticala i energetskog sektora Islamske republike, a tadašnja američka administracija je planirala da prihode Teherana od prodaje nafte svede na nulu. Dolaskom na vlast u SAD Džoa Bajdena, Vašington se vratio pregovorima koji još traju.