Nagrada će joj biti uručena 10. avgusta, a publici festivala predstaviće se na otvaranju Nišvila, 11. avgusta kada će izvesti nekoliko numera u pratnji Nišvil big benda.
Dosadašnju karijeru Beti Đorđević, dugu pet decenija, obeležilo je nekoliko velikoh hitova iz zlatnog doba jugoslovenske zabavne muzike tokom sedamdesetih, kada je sarađivala sa vrhunskim kompozitorima i aranžerima, ali i nepristajanje na bilo kakve kompromise, odnosno, kategorično odbijanje da se zarad održavanja popularnosti prikloni trendovima sumnjivog umetničkog kvaliteta.
Umesto snimanja novih pesama, velikih koncerata i gostovanja na televizijima, a sve to sa muzikom koju kako sama kaže „ne oseća i lično ne prihvata“, odabrala je da za probranu publiku u klubovima izvodi džez i soul program i upravo to joj je donelo takoreći kultni status kod poštovalaca kvalitetne muzike.
Jer svako ko je makar jednom uživo čuo Beti Đorđević, mora se saglasiti da je reč o jednom od najboljih interpretatora džeza na ovim prostorima svih vremena.
Rođena je 1946. godine u Kumanovu, a od svoje petnaeste godine živi u Beogradu, gde je završila i srednju muzičku školu.
Na muzičku scenu scenu kročila je krajem šezdesetih kao članica grupe pevača i gitariste Slobodana Boba Đorđevića koji joj postaje i suprug.
Kao što je to bio slučaj i sa neki drugim značajnim srpskim instrumentalistima i pevačima, uz grupu Boba Đorđevića se „kalila“ izvodeći džez i soul na nastupima u američkim klubovima u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.
Domaća muzička javnost upoznala ju je na nastupima istog orkestra u beogradskom hotelu „Jugoslavija“.
Osim „obične“ publike koja je zbog Beti tamo dolazaila iz večeri u veče, slušali su je i ljudi iz diplomatskog kora, značajni domaći i strani umetnici, gosti Beograda, pa su tako njeni nastupi u ovom hotelu postali praktično obavezna destinacija u obilasku Beograda.
Legenda kaže da je na njihov nastup jedne večeri posle svog koncerta svratila i čuvena Ela Ficdžerald i ostala tamo cele noći.
Čuli su je, međutim i značajni autori sa tadašnje jugoslovenske zabavnomuzičke scene, koji su (što se tada podrazumevalo) po pravilu imali i značajan džez „berkgraund“. S obzirom da tada (a na žalost ni sada) u Jugoslaviji nije bilo tržišta za džez izdanja kompozitori aranžeri I tekstopisci kao što su Aleksandar Korać, Zvonimir Skerl, Boba Stefanović, a nešto kasnije i Enco Lesić, Dejan Petković, Slobodan Marković, Vedran Božić, Marina Tucaković, Bora Đorđević počinju da specijalno za nju pišu i aranžiraju u potpunosti poštujući njen džez i soul senzibilitet.
Među tim pesmama posebno se izdvajaju „Kraj moje tuge“ i „Počnimo ljubav ispočetka“ koju je izvela na Beogradskom proleću 1976. godine.
Nastupala je na skoro svim značajnim festivalima onog vremena ( Opatija, Split, Hit parada...) u početku sa svojim suprugom Bobom Đorđevićem, a kasnije solo.
U vokalnoj postavi snova sa Biserom Veletanlić, Nadom Knežević i Bobom Stefanovićem snimila je pesme „Dan ljubavi“ i „Ostavi sve“ koje su kao singl objavljene na etiketi PGP RTB.
Velikim koncertom u beogragradskoj Kombank dvorani, Beti Đorđević je nedavno obeleželila pet decenija na sceni, a prilika da još veći auditorijum čuje kako ona izvodi neke od svojih hitova ali i džez standarde biće 11. avgusta na Nišvilu, prenosi Tanjug.