Jedan od najvećih basena uglja u svetu, moćna crna metalurgija i mineralna baza – i sve se to nalazi u Donbasu, nekad prosperitetnom regionu bivšeg Sovjetskog Saveza, kaže za Sputnjik ekonomski ekspert Mihail Beljajev, objašnjavajući zašto su Donjeck i Lugansk važni.
Teritorija pod administrativnom upravom Donjecke i Luganske narodne republike iznosi više od 17.000 kvadratnih kilometara a prema podacima iz 2020.godine ovde živi nešto manje od četiri miliona stanovnika.
Poznat po uglju
U Donjecku se eksploatišu kameni i mrki ugalj. Donjecki basen uglja je najveće nalazište kamenog uglja na teritoriji Evrope i zauzima oko 60.000 kvadratnih kilometara. Potvrđene rezerve iznose od 10 milijardi tona.
Sada na teritoriji Donbasa radi 115 rudarskih kopova a proizvodnja iznosi oko 70 miliona tona godišnje. Na bazi eksploatacije uglja razvijena je moćna crna metalurgija, kao i mašinogradnja, hemijska industrija, proizvodnja mineralnih đubriva, kao i građevinskih materijala.
Osim velikih rezervi uglja, na teritoriji Donbasa nalazi oko 850 mineralnih nalazišta i 40 vrsta sirovina. Donjeck raspolaže i nalazištima drugih ruda, recimo, značajne rezerve rude žive nalaze se u Gorlovskom okrugu. Takođe, ovde se nalaze rezerve kamene soli, gipsa, krede, građevinskog krečnjaka, jedinstvenih sorti gline, dolomita…
Moćan industrijski kompleks
Kako kaže Beljajev, generalno Donjeck i Lugansk se teško mogu posmatrati odvojeno. Oni su u vreme Sovjetskog Saveza bili jako moćan industrijski kompleks. Tamo je bila razvijena i mašinogradnja, i naučno-tehnička baza koja ju je opsluživala.
Prema rečima eksperta, kada je Ukrajina bila u okviru SSSR-a, Donbas uopšte nije bio siromašan, dok je Donjeck nazivan gradom miliona ruža. Bio je jedan od najudobnijih i najpogodnijih gradova za život, a zanimanje rudara je bilo prestižno: rudari su imali visoke plate i razne povlastice i živeli znatno iznad proseka u SSSR.
Opadanje je nastupilo s raspadom SSSR kad je Ukrajina postala samostalna zemlja. I pored toga, 2013.godine Donjecka i Luganska oblast su učestvovale sa 16 odsto u BDP Ukrajine, a uloga Donbasa u industrijskoj proizvodnji zemlje bila je veća nego bilo kog drugog regiona.
Poljoprivredni potencijali
U Donbasu je bila razvijena i poljoprivreda budući da, kako podseća Beljajev, klimatski i zemljišni ulovi u Ukrajini pogoduju toj grani privrede.
„Po pravilu, gde je razvijena industrija i postoje pogodni klimatski uslovi istovremeno se razvija i poljoprivreda. To je aksiom“, kaže ekspert i dodaje da su u Donbasu razvijeni i stočarstvo (svinjarstvo i živinarstvo) i povrtarstvo, kao i proizvodnja poljoprivredne mehanizacije.
Kako navodi sagovornik, poljoprivredu u Donbasu trenutno drže seoska gazdinstva, dok je pad industrije je velik. Koristi se zastarela oprema, jer nije bilo nikakvih ulaganja, pa je potrebna modernizacija.
Na redu obnova
Prema rečima sagovornika, sada kada su Donjeck i Lugansk postale samostalne republike, a pošto se završi vojna operacija, doći će na red obnova privrede ove dve republike na samostalnim osnovama.
Uveren je, kaže, da će doći do vaspostavljanja integracionih veza sa Rusijom, o čemu govori i potpisani sporazum o međusobnoj pomoći i prijateljstvu.
„Predstoji period oporavka, a za to zainteresovane i Donjecka i Luganska republika, kao i Rusija. Kad se smiri politička situacija i kada se sve vrati u normalu, u tandemu sa ruskom ekonomijom sve će se vrlo brzo obnoviti. To će biti od koristi i za Donjeck i Lugansk. Pritom, sa strane Rusije, to neće biti čista donacija i dobročinstvo, nego obostrana korist“, kaže Beljajev.
Prema njegovom mišljenju, ako oživi privreda, pojaviće se radna mesta, povećaće se zarade a time i životni standard. Pošto neće morati da se radi od nule, jer osnova ipak postoji, to znači da postoje uslovi da se će se problemi reše dosta brzo i efikasno, uveren je on.