„Za sada ne vidimo mogućnost ispoljavanja direktnih efekata rusko-ukrajinske krize ni na poskupljenje kredita u Srbiji, a naročito ne očekujemo da u kratkom roku može doći do povećanja kamatnih stopa na kredite po ovom osnovu“, navode iz NBS povodom krize u Ukrajini, kao i sankcija koje su neke zemlje uvele za ruske kompanije.
NBS saopštava da „banke čiji akcionari potiču iz Ruske Federacije imaju učešće u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije oko četiri odsto“.
„Osnovni izvor njihovog finansiranja su depoziti privrede i građana na domaćem tržištu, tako da u uslovima povećane konkurencije u bankarskom sektoru, ne treba očekivati da može doći do većeg rasta kamatnih stopa na kredite ni kod ovih banaka“, dodaju iz NBS.
U slučaju produženog trajanje krize i promena u ekonomskim tokovima na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu ne može se isključiti mogućnost da Evropska centralna banka poveća restriktivnost svoje monetarne politike ranije nego što se očekivalo, objašnjavaju iz NBS.
Kako dodaju, „trenutno je o tome rano govoriti, jer se ne zna ni koliko će kriza u Ukrajini potrajati i kakvi će biti njeni ekonomski efekti“.
„Domaća privreda i finansijski sistem su značajno otporniji u odnosu na neke prethodne krize, a kreditni rejting Srbije očuvan čak i tokom dve pandemijske godine, tako da ne treba očekivati veći rast kamatnih stopa, čak i ako bi Evropska centralna banka povećavala restriktivnost svoje monetarne politike“, saopštila je NBS.
NBS neprekidno i u svim okolnostima pažljivo prati i analizira situaciju u finansijskom sektoru, kao i stanje na celokupnom domaćem i međunarodnom tržištu, kažu iz centralne banke.
„Kao i do sada, Narodna banka Srbije ostaje odlučna da i u uslovima pojačane geopolitičke neizvesnosti preduzme sve potrebne mere u cilju očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, a time i makroekonomske stabilnosti u celini“; zaključuje se u saopštenju NBS.