Istraživači koji stoje iza nove studije takođe su navodno tvrdili da bi se genska terapija mogla koristiti za sprečavanje oštećenja mitohondrija.
Istraživanje Univerziteta, objavljeno u časopisu za kliničku neurologiju i translacionu neuronauku „Brejn“, vodio je Sju-Jun Li, profesor biomedicinskih nauka Majkla A. Verkle na Medicinskom koledžu Rokford, prenosi portal „Njuz medikal“.
Studija je proučavala kako se dugi aksoni koji prenose poruke između nervnih ćelija u mozgu mogu pokvariti, što uzrokuje sve gore zatezanje mišića nogu, što dovodi do neravnoteže i na kraju paralize, pored drugih simptoma.
Prethodno istraživanje koje je koristilo životinjske modele za proučavanje uzroka degradacije nervnih ćelija pokazalo je da može biti problem sa mitohondrijama, elektranom koja pokreće ćelije, što dovodi do raspadanja aksona ili nedovoljnog rasta.
Proučavanje ljudskih nervnih ćelija je teško, ali Lijev tim je uspeo da upotrebi ljudske ćelije koje su transformisali u matične ćelije, a zatim modifikovali da postanu nervne ćelije sa genetskim poremećajem za određeni tip nasledne spastične paraplegije.
„Ono što smo otkrili je da se mitohondrije u ovim ćelijama raspadaju, što nazivamo mitohondrijalnom fisijom, i to je dovelo do toga da aksoni budu kraći i manje efikasni u prenošenju poruka u mozak. Zatim smo pogledali da li bi određeni agens promenio način na koji funkcionišu nervne ćelije – i to se desilo. Inhibirao je fisiju mitohondrija i omogućio da nervne ćelije normalno rastu i takođe zaustavio dalje oštećenje“, rekao je Li.
Za hiljade ljudi pogođenih ovom vrstom genetskog poremećaja ovo dokazuje da bi se ovaj agens, određeni lanac aminokiselina koji se naziva peptid, mogao pokazati korisnim za lek ili drugu terapiju koja sprečava oštećenje nervnih ćelija ili bi moglo preokrenuti tok štete.
Istraživači takođe sugerišu da korišćenje genske terapije može sprečiti oštećenje mitohondrija, pružajući još jednu strategiju za preokretanje oštećenja nerava.