Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji je Komisija usvojila u oktobru 2020. gdoine, a kojim je planirano da se u narednih sedam godina, u cilju smanjenja ekonomskog jaza između regiona i EU, mobiliše do 30 miljardi evra
„Ovim velikim investicionim paketom ubrzavamo realizaciju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan na terenu. Identifikovali smo vodeće projekte u bliskoj saradnji sa našim partnerima. Bolje i održivije veze u transportu, digitalnoj infrastrukturi i obnovljivoj energiji će podstaći ekonomiju, pokrenuti zelenu i digitalnu tranziciju regiona i doneti niz mogućnosti za ljude i preduzeća na Zapadnom Balkanu i širom EU. Investicije će takođe ubrzati integraciju regiona, u skladu sa njegovom jasnom evropskom perspektivom“, kaže komesar za proširenje EU, Oliver Varheji.
U Evropskoj komisiji navode da danas usvojeni finansijski paket uključuje 1,1 milijardu evra bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, kao i povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija, a kanalisan je kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (VBIF).
Kada je reč o transportnim projektima pokrivenim ovim planom, u Komisiji navode izgradnju glavnih putnih i železničkih veza, uključujući koridore Mediteran, istok-zapad i Rajna-Dunav i železnički koridor izmeđuu Skoplja i bugarske granice.
U oblasti čiste energije finansiraće se razvoj obnovljivih izvora energije izgradnjom solarnih elektrana i Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, koji bi trebalo da bude instrument ka postepenom ukidanju upotrebe uglja.
U oblasti životne srednine finasiraće se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a kroz digitalnu tranziciju je obuhvaćen razvoj ruralne širokopojasne infrastrukture kako bi se osigurao univerzalni pristup interenetu širom Zapadnog Balkana.
U Briselu kažu da očekuju da implementacija ovog paketa počne tokom 2022. i 2023. godine.