Film „Iskupljenje“ otvara irski festival: Crni humor, nezavisnost, sloboda… sve podseća na Kusturicu

Deseto izdanje Beogradskog irskog festivala donosi, kao i obično, multidisciplinarni program, a prema rečima Jaša Kaminskog, direktora ovog festivala, za razliku od prethodne godine kada se većina programa dešavala onlajn, ove godine Beograd će biti u prilici da ugosti nekoliko značajnih umetnika iz Irske.

„Za ovih deset godina mnogo se toga promenilo, poboljšalo i ono što je neverovatno je da jedan mali festival koji je posvećen irskoj kulturi i dalje postoji. Ipak, mislim da je reč o mnogobrojnim nitima koje vezuju srpsku i irsku kulturu, počevši od keltskog nasleđa i borbe za slobodu, do otvorenosti i srdačnosti koje naša dva naroda spajaju“, kaže za Sputnjik Jaš Kaminski.

Festival će ove godine otvoriti Borši Vojnar, direktor fotografije, koji će predstaviti film „Iskupljenje“.

„Reč je o nagrađivanoj komediji čiji me crni humor podseća na ranije filmove Emira Kusturice i jedno od najboljih ostvarenja savremenske irske kinematografije“, otkriva Kaminski.

Jedan od značajnijih događaja na ovogodišnjem izdanju BIF-a svakako je koncert irskog sastava „Hothouse Flowers“ poznatog po hitu „Don't go“ koji će nastupati u Novom Bitef Art Kafeu 18. marta.

„Mislim da će starija generacija sigurno prepoznati njihov zvuk. Oni su imali veliki hit, a i nedavno su nastupali u uvodnoj sceni popularne TV serije ’Grand tour’ na Amazon Prajmu. ’Hothouse Flowers’ su izuzetno uzbudljivi i energični u nastupima uživo. Ljudi koji ih slušaju znaju to, ali siguran sam da će ljudi koji nisu upoznati s njihovim zvukom, ipak doći na koncert i osetiti tu energiju“, kaže direktor festivala.

U programu BIF-a biće i izložba fotografija istaknutog umetnika Endrua Ketlina. On će predstaviti fotografije nekih od najvažnijih muzičara koji su izmenili lice irske muzike i pretvorili je u međunarodnu silu.

„Jedna od tema koje Endru Ketlin, autor izložbe, prepoznaje jeste borba, energija koja se budi u potrazi za slobodom, a čija se ekspresija krije u muzici. Svi u Irskoj znaju da pevaju jer je to sastavni deo našeg identiteta. Ta zadivljujuća snaga koju poseduju muzičari kakvi su Bob Geldof, Fin Linard, Van Morison, Bono dolazi iz borbe za nezavisnost. Srbija se takođe tokom istorije borila za slobodu i zato, neposredno, razume o čemu irski muzičari pevaju. Čak iako ne razumete reči, vi osećate tu energiju“, smatra Kaminski.

Izložba predstavlja radove iz knjige Ketlina i biće otvorena od 1. do 31. marta na Savamala Promenadi.

Kaminski je posebno izdvojio program koji obeležava vek od objavljivanja „Uliksa“ Džejmsa Džojsa koji se uvek nalazi na listi čitanja Iraca.

„Džojs je veoma važna figura za irsku kulturu. Mi kažemo da je Džojs prvi irski modernista, a Beket je poslednji. Mi smo ove godine priredili odličan program posvećen ’Uliksu’. Naš gost biće irski pisac Frenk Gafni koji predaje na Univerzitetu Triniti u Dablinu i on će govoriti o Džojsu, a pridružiće mu se prevodilac Zoran Paunović. Takođe su na repertoaru dva zanimljiva filma; jedan je dokumentarni film ’Uliks’, a drugi je igrani film pod nazivom ’Susret’ koji je zasnovan na priči iz Džojsovih ’Dablinaca’. Oba ova ostvarenja prikazivaće se u okviru irske nedelje filma u Kinoteci. Dakle, trudili smo se da se na pravi način posvetimo ovom jubileju i da se obuhvatimo Džojsa, književni modernizam i njegov uticaj na savremene autore.“

Pored dva spomenuta filma, na repertoaru filmskog programa BIF-a biće i dokumentarni film o Finu Linardu, članu sastava „Tin Lizzy“ koje se smatra jednom od većih rokenrol zvezda irske muzike, kao i dokumentarni film o muzičaru Demijanu Dempsiju.

Uoči početka 10. BIF-a, tačnije od 6. marta, irska umetnica Holi Periera oslikaće mural velikih razmera inspirisanog tradicionalnim motivima sa srpskog ćilima i na taj način ukazati na vezu dve kulture, srpske i irske.

„Reč je o muralu koji će se nalaziti u ulici Maršala Birjuzova broj 16, a Holi će oslikati kako žene iz Pirota prave tradicionalne pirotske ćilime. Moram da dodam da je tema bila njena ideja; Holi je bila ta koja je želela da oda počast radu srpskih žena i da, na svoj način, proslavi žene u umetnosti“, ističe direktor festivala.

Posebno mesto na festivalu predstavlja proslava dana Svetog Patrika zbog koje će Beograd, kao i svake godine, biti zelene boje.