„Prvu tužbu ćemo predati sudu početkom marta na sumu veću od 1,6 milijardi evra. Tužbu podnose krimski ministri i drugi organi izvršne vlasti. Biće optužena ukrajinska ministarstva kao i konkretna lica“, rekao je on.
Fiks je pojasnio da će tužba biti podneta Arbitražnom sudu na Krimu, posle čega će sudu moći da se obrate sve kompanije koje su pogođene blokadom u vodosnabdevanju.
Prvi koji je predložio da se proceni šteta koja je naneta Krimu u periodu dok je bio u sastavu Ukrajine bio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin. On je svoju ideju izložio 16. marta 2019. godine u Simferopolju. Kako bi se ovo pitanje proučilo formirane su specijalne radne grupe u Donjem domu parlamenta i Državnog saveta Krima.
Krimska grupa eksperata je objavila prve rezultate tokom leta 2019. godine. Navela je da šteta za 23 godine iznosi 27,5 miliona evra. Takođe, vlasti u republici, koja je suočena sa deficitom vode, su odlučile da izračunaju štetu koju je nanela Ukrajina tokom blokada i u energetici, hrani, transportu i vodi.
Nakon procene štete vlasti Krima planiraju da pripreme sudsku tužbu. Prva tužba će biti povezana sa ukrajinskim prekidom u snabdevanju svežom vodom preko Severnokrimskog kanala koji vodi od Dnjepra. Kao privremeni iznos štete je objavljena suma od 16,7 miliona evra.
U aprilu prošle godine je objavljeno da je Krimska radna grupa pokrenula krivični postupak protiv organizatora blokade poluostrva. Eksperti smatraju da je 12 ljudi učestvovalo u zločinu.
Problem sa vodosnabdevanjem
Ranije je Ukrajina pokrivala do 85 odsto potreba poluostrva za svežom vodom preko Severnokrimskog kanala koji vodi od Dnjepra, ali je nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom potpuno prekinula snabdevanje. Pitanje je rešavano crpljenjem vode iz podzemnih izvora i prirodnih rezervoara, koji su tokom protekle godine postali plitki zbog retkih padavina.
Simferopolj i 39 obližnjih naselja od kraja avgusta 2020. godine prebačeni su na šeme isporuka vodom: u osnovi – šest sati dnevno. Odmaralište Jalta sa 31. susednim naseljem živi u istom režimu od sredine decembra (a ukoliko vode ima u dodatnim izvorima, vodopadima i rekama, onda je stanovništvo dobija bez prestanka).
Krim se ponovo ujedinio s Rusijom posle referenduma koji je održan u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije. Ukrajina smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je to pitanje zatvoreno.