On ovako za Sputnjik komentariše poruke iz Sjedinjenih Američkih Država u kojima se navodi da „veruju da će Srbija stajati rame uz rame sa Evropskom unijom u poštovanju međunarodnog prava da bi se štitili mir, prosperitet i stabilnost širom regiona“. Prethodno je i portparol EU Peter Stano rekao da će EU reagovati sankcijama na, kako tvrdi, rusko kršenje međunarodnog prava i poručio da od država u procesu pristupanja očekuje da se usklade sa odlukama Brisela, a to se odnosi i na Srbiju.
Setili se međunarodnog prava
„Posle svega što smo mi doživeli kao narod, kao zemlja na prostoru i SFRJ i posle na prostorima Srbije, niko nema moralno pravo da od nas očekuje da podržimo sankcije, da mi osuđujemo ne znam koga, iz prostog razloga jer je na nama vežbano brutalno kršenje međunarodnog prava. Neki su tada shvatili, a prvenstveno Amerikanci, da je međunarodno pravo pravo brutalne sile, pravo jačega“, kategoričan je Čović.
Čović napominje da niko od Srbije nema prava da očekuje da se pridružuje bilo kakvim sankcijama prema bilo kome jer je to, jednostavno, nemoralno. Kako kaže, sam je bio protivnik uvođenja sankcija Minsku i pridruživanju celoj toj grupi vezanih za sankcije Belorusiji.
„Mi jednostavno najbolje znamo i na svojoj koži smo osetili da sankcije ništa dobro ne donose. One nikada nisu bile usmerene prema onome zbog koga su propisane, one su kažnjavale nedužne ljude. Navešću jedan prost primer koji mislim da nikada ne sme da se zaboravi, a to je koliko je beba umrlo u Banjaluci zbog nestašice kiseonika. Ono što me malo brine je ponašanje naših medija i ta „kuknjava“ da će da nas „pritisnu“. Pa mi kao da prizivamo da nas oni pritisnu. Pa dobro, pa šta, oni će to svakako da urade“, kaže naš sagovornik.
Apsolutno protivljenje pridruživanju sankcijama
Dve ključne stvari, smatra Čović, sa naše strane moraju biti uklesane u kamenu:
„To je poštovanje međunarodnog prava i apsolutno protivljenje pridruživanju određenim zemljama za uvođenje sankcija nekim drugim zemljama. Znate, to uvođenje sankcija je vrlo interesantno jer što bih se ja priduživao njihovim geopolitičkim potezima? Pa oni su najveći krivci za sve ovo što se danas događa, počevši od 1999. godine.“
Povodom izvešatavanja srpskih medija o situaciji u Donbasu, Čović kaže da u društvu imamo jednu užasnu polemiku.
„Ali, ona je u velikoj meri licemerna i u nekim javnim nastupima i u emisijama gde ima raznih stavova. Ja sam kao inženjer vrlo konkretan i sagovornike direktno pitam da li su za nezavisnost Kosova. Međutim, nema direktnog odgovora jer oni koji bi da kažu da jesu brinu o tome kako je kako će ih naša javnost dočekati. Sa druge strane, ne mogu da kažu ni da nisu, jer su u velikoj meri na platnim spiskovima tih, već kakvih, organizacija“, navodi bivši šef Koordinacionog centra za KiM.
Donbas i KiM su neuporedivi
Kako kaže, kroz naše medije se takođe provlači neka komparacija onoga što se nama dogodilo i što se događa na Kosovu i Metohiji, i onoga što se događa u Ukrajini.
„Tu nema nikakvih dodirnih tačaka, nema nikakve komparacije. Evo vrlo jasnog primera - možda bi mogla da se pravi komparacija da je Rusija ili gospodin Putin bombardovao Ukrajinu tri meseca. To je jedan aspekt, a drugi je istorijski kontekst. Oni koji ništa ne znaju i neće da znaju kada pomenemo istoriju treba da se sete toga šta je Kijev u smislu Rusije, u smislu pravoslavlja, a na kraju krajeva i šta je Ukrajina“, kaže Čović.
Mi smo u SFRJ, podseća sagovornik Sputnjika, platili cenu nečega što se zvao AVNOJ i avnojevska organizacija države.
„Ovde, prilikom raspada Sovjetskog Saveza koncept znamo kako je bio napravljen i kako su izmišljene i neke države koje nikada nisu bile države i kako su izmišljene nekakve nacionalnosti. I na to se opet igralo sada, od strane određenih zapadnih mentora“, smatra Čović.
Evropa, zaključuje, treba da se zamisli u šta i u kakvu zamku je upala, jer ovo nije odnos Rusije i Evrope, već Rusije i Amerike.