Ukrajinu može „razoriti“ sopstvena bomba

Ovako naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu i profesor po pozivu Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose dr Stevan Gajić gleda na poruku ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti da bi Ukrajina mogla da odustane od svog višedecenijskog statusa ne-nuklearne nacije i da anulira odluku koju je donela kada se odrekla svog atomskog oružja posle raspada Sovjetskog Saveza.

Prema Gajićevim rečima, Zelenski je zatočenik političke kulture koja se razvila u Ukrajini od 2013. godine, odnosno od „Majdana“ do danas.

„On jednostavno ne može da izađe iz tog šablona, jer ako pogledamo šta je Zelenski govorio u predizbornoj kampanji, to je potpuno suprotno onome što sada radi. Tako da mislim da je sa jedne strane ta pretnja o odustajanju od ne-nuklearnog statusa Ukrajine prazna, a sa druge strane dodatno podiže već visoke tenzije“, ukazuje naš sagovornik.

Takođe, dodaje Gajić, efekat ovakvih namera mogao bi da bude razarajući za Ukrajinu.

„Rusija ne može da dozvoli Ukrajina postane nuklearna sila, jer je poenta čitavog kompleta zahteva Moskve prema NATO-u i bila u tome da se nuklearna infrastruktura ne približava toliko granicama Rusije. Tu se pre svega misli na protivraketni sistem u Poljskoj i Rumuniji, dok je poslednja „crvena linija“ Rusije eventualno uključivanje Ukrajine u NATO. Ukrajina godinama traži da bude primljena u NATO, dok se NATO nije ogradio od samoproglašenog prava da to i učini, tako da ova izjava ukrajinskog predsednika nikako nije konstruktivan potez u smeru smirivanja situacije, naprotiv, može samo dodatno da je eskalira“, napominje Gajić.

Kako kaže, eventualno ostvarivanje ove, u najmanju ruku neodgovorne i rizične pretnje i formalni izlazak Ukrajine iz Budimpeštanskog memoranduma, sasvim sigurno neće poboljšati situaciju ni za Zelenskog ni za ukrajinsku političku elitu, tim pre jer nisu kadri da nuklearni program naprave i sprovedu do kraja u kratkom roku.

„Naprotiv, samo će dodatno antagonizovati Rusiju jer Ukrajinci time, na neki način, objavljuju da mogu da nabavljaju nuklearne komponente, što je dodatna bezbednosna pretnja. Rusija na to neće pristati i ako bude morala verovatno će to sprečiti“, smatra Gajić.

Na pitanje da li će ovakva izjava ukrajinskog predsednika naići na odobravanje vodećih evropskih zemalja i njihovih lidera, Emanuela Makrona i Olafa Šolca koji insistiraju na tome da se situacija u vezi Ukrajine reši diplomatskim putem, naš sagovornik je jasan:

„Naravno da to neće naići na njihovo odobravanje jer bi, pored ukrajinske elite, najveći gubitnici daljeg zaoštravanja bili Nemci i Francuzi zbog toga što bi pod formom „obezbeđivanja njihove bezbednosti“ Amerikanci praktično ponovo okupirali Zapadnu Evropu. Mislim da tako treba tumačiti i ponašanje Velike Britanije posle „bregzita“ i Sjedinjenih Država koji stalno, na neki način, situaciju dodatno eskaliraju, između ostalog i slanjem oružja u Ukrajinu, kao da žele da Rusiji ne preostane drugo rešenje osim ulaska u Kijev.“

Gajić podseća da je Nemačka za vreme Angele Merkel bila hegemon Evrope, što je bio prvi put u istoriji da su Nemci takvu hegemoniju ostvarili ne-vojnim sredstvima.

„Posle Merkelove Emanuel Makron je hteo da se postavi kao novi lider Evrope, govorio je da je NATO „moždano mrtav“ i sve je činio u smeru transformisanja evropskog dela NATO u evropske oružane snage. Zbog toga Francuska i stvara čitav niz savezništava u Evropi, od kojih je možda najozbiljnije ono sa Grčkom, koje izlaze izvan okvira NATO i njihove zajedničke komande. Međutim, ukoliko bi Amerikanci ponovo poslali velike trupe u Zapadnu Evropu, NATO bi ponovo našao smisao postojanja i ovi planovi Evropljana bi pali u vodu. Praktično, Evropa bi izgubila suverenitet, odnosno njene najveće zemlje“, upozorava Stevan Gajić.

Vladimir Zelenski je na Minhenskoj konferenciji podsetio da je Ukrajina tri puta pokušavala da pokrene konsultacije sa državama garantima Budimpeštanskog memoranduma u sklopu napora da se preispitaju uslovi tog dogovora, te da sada poslednji put poziva na konsultacije. „Ako se konsultacije ne održe ili ne budu donete konkretne odluke u vezi sa bezbednosnim garancijama za našu državu, Ukrajina će imati puno pravo da veruje da Budimpeštanski memorandum ne funkcioniše i da su sve odluke donete 1994. godine dovedene pod znak pitanja“, rekao je Zelenski.