Prema njegovim rečima, Rusija je to učinila u trenutku kada je rat koji je Ukrajina vodila protiv dela svog stanovništva i teritorije trajao osam godina, a priznanje Rusije usledilo je kao logična posledica onoga što se prethodno događalo.
Ukrajinski pokušaj „blickriga“ protiv donbaskih republika
Takozvani Minski proces, podseća Bilbija, završio se Minskim sporazumima, skupom dokumenata koje je Ukrajina sukcesivno, uz posredovanje Rusije, Nemačke i Francuske potpisivala prethodnih godina i obavezala se da će donbaskim republikama dati poseban status, što praktično podrazumeva dosta široku autonomiju unutar formalnog državnog okvira Ukrajine, kao i održavanje izbora i amnestiju za sve učesnike sukoba 2014/2015 godine.
„Međutim, Ukrajina ove sporazume nije poštovala, a rat niskog intenziteta, osim u slučaju nekih velikih praznika i dogovorenih primirja, praktično je trajao u kontinuitetu. Ukrajina nije prestajala da puca i to ne samo po pozicijama vojnih snaga tih dveju republika, nego i stambenim zgradama, naseljima, periferiji, pa čak i po centrima nekih velikih tamnošnjih gradova. U međuvremenu Amerikanci i NATO su vojno i obaveštajno duboko ušli u Ukrajinu i tamo formiraju vojne baze na šta nemaju nikakvo pravo“, objašnjava Bilbija.
U Ukrajini je, dodaje, čak i ruski jezik zabranjen.
„Možete li da zamislite da 20 miliona ljudi u nekoj zemlji govori nekim jezikom, a da mu je ustavom te zemlje i zakonima zabranjeno da to čini? Pa da se to događa na nekoj teritoriji koja nije istorijska Rusija i da to odgovara Amerikancima i njihovim saveznicima o tome bi svi svetski mediji danonoćno pisali. Međutim, to se u Ukrajini događa, ali vlada gromoglasna tišina i niko u Vašingtonu, Briselu ili Berlinu oko toga ne pravi problem“, ukazuje Bilbija.
Bumerang koji se vratio Zapadu
Nečinjenje u pogledu Minskih sporazuma, kao i huškanje i instruiranje Kijeva na novi „blickrig“ protiv Donbasa Zapadu se, smatra novinar, sada vratilo kao bumerang, iako oni to u svojoj propagandi nikada neće priznati.
„Vi možete čeličnu oprugu da držite u pritisnutom položaju dokle god imate snage, ali čim vaš pritisak oslabi ona će se munjevito vratiti u svoj položaj. Tako da to što pokušavaju sa NATO paktom i sa obojenim revolucijama, sve je to već doživelo „vraćanje opruge“. Pogledajte Siriju koju su Amerikanci, Britanci i Turska komadali dok se Rusija i Iran nisu uključili. Amerikanci su rat za Siriju izgubili, kao i za Avganistan. Da nisu provocirali državni prevrat u Kijevu ne bi Krim bio u Rusiji, da nisu nastavili sa progonom i defakto genocidom naroda koji je ruski i rusko-govoreći u Ukrajini, do ovoga sada verovatno ne bi došlo“, kategoričan je Bilbija.
Promenjen okvir budućih događaja
On podseća da NATO i SAD nisu dali adekvatne odgovore na ruske zahteve u pogledu bezbednosnih garancija, a priznanjem ovih republika Rusija je sada, na neki način, promenila situaciju i okvir u kome će se stvari dalje odvijati.
„Ukrajina je za Rusiju nešto posebno, Moskva na Ukrajinu gleda kao na deo svoje istorijske teritorije i neće dozvoliti NATO paktu i Zapadu da tu zemlju pretvore u teritoriju sa koje mogu neposredno da ugrožavaju Rusiju. Ona ne samo da je sa svoje strane dala međunarodni subjektivitet tim dvema republikama, već je poslala i svoje jedinice koje će igrati ulogu mirovnih snaga i biti tampon između ukrajinske armije i snaga donbaskih republika“, primećuje naš sagovornik.
Time se, veruje Bilbija, isključuje mogućnost da Ukrajina, osim ako neće da zarati sa Rusijom, napadne te dve republike, a verovatno će se smanjiti granatiranja kojih je u izobilju bilo prethodnih dana, budući da je preko 1700 projektila ispaljeno na određene tačke pod kontrolom donbaskih snaga poslednjih nekoliko dana.
„Međutim, ako Ukrajina ponovo krene vojno, ona rizikuje da se nađe u situaciji u kojoj se 2008. godine našla Gruzija, kada je vojno udarila na Južnu Osetiju i ruski mirovni kontigent. To je bio vrlo kratki rat u kome je Rusija mogla ne samo da vojno porazi Gruziju na teritoriji Južne Osetije, nego i da umaršira u glavni grad Tbilisi. Ali, Rusija to nije uradila jer nema nikakve osvajačke ambicije prema Gruziji, kao što ih nema ni prema Ukrajini. Sa potezom priznanja donbaskih republika, Rusija defakto prisiljava Ukrajinu na mir“, ocenjuje Bilbija.
Kako kaže, sve je sada ušlo u jedno geopolitičko kretanje i uvezalo se sa novom arhitekturom bezbednosnog poretka u Evropi koji traži Rusija, i novom arhitekturom svetskog poretka koju zajedno traže Rusija i Kina.
„Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje odvijati i dokle će zapadne zemlje ići sa osudom ruskog poteza. Ne bi bilo iznenađenje niti prvi put da svojim reakcijama „pucaju sebi u nogu“, poput nemačke reakcije u vezi „Severnog toka 2“, jer će sada gas plaćati još skuplje. Ali, treba imati na umu da iako su Amerikanci Rusiju uhvatili „na spavanju“ sa državnim prevratom u Kijevu, od tada im ništa ne ide kako su planirali i kako bi želeli. Oni na sve moguće načine hoće da zaustave razvoj Rusije i Kine, a zapravo ih time udružuju i to će biti bumerang koji će im se tek vratiti“, zaključuje Đuro Bilbija za Sputnjik.