Opasna igra Amerike: Cilj je da se Rusija uzdrma iznutra, a podvaljuju se - „teroristi“
Informacije o mogućim teororističkim akcijama u ruskim gradovima koje je, bez prethodne razmene obaveštajnih podataka sa ruskim službama, plasirala američka ambasada u Moskvi namenjene su ruskim, a ne američkim građanima. Cilj je unutrašnja destabilizacija Rusije, a pozadina rat informacijama
SputnikUpozorenje koje je ambasada SAD u Moskvi uputila svojim državljanima da razmotre planove za evakuaciju zbog mogućih terorističkih napada u većim gradovima, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg, kao i duž ruske granice sa Ukrajinom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je prokomentarisao kao neuobičajeno i čudno.
Nešto iscrpnija bila je Marija Zaharova:
„Američka diplomatska misija izgubila je kontakt stvarnošću“.
Pomeranje bezbednosne krize na Rusiju
Šta govori činjenica da SAD nisu sa operativnim podacima koje navodno poseduju upoznale i svoje kolege u Rusiji, kako „čitati“ ova nova diplomatska i bezbednosna pravila igra, te kome su ona namenjena- američkim ili ruskim građanima?
Američko upozorenje nije ništa drugo nego metoda informacionog rata koja za cilj ima izazivanje panike kod ruskih građana i premeštanje fokusa bezbednosne krize sa ukrajinskog na rusko tlo, mišljenja je Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost.
„Nesumnjivo da je ovo pokušaj da se posle svih sankcija i opkoljavanja spolja, Rusija destabilizuje i iznutra. Da je u pitanju plasiranje informacije u propagandne svrhe vidi se između ostalog i po kanalu informisanja. Informacija je plasirana preko ambasade SAD, a zatim medija, a ne obaveštajnim kanalima. Prava praksa bi bila da američke obaveštajne službe ove podatke dostave ruskim službama bez uplitanja javnosti. Ukoliko bi došlo do nekakvih incidenata u ruskim gradovima oni bi u kontekstu ove najave mogli biti i podržani od strane SAD“.
Mač sa dve oštrice- terorizam se uvek vraća kući
Dojava o terorističkim napadima američku politiku svodi na nivo rada terorističke organizacije, smatra analitičar Dragomir Anđelković. Reč je, po njemu, o prljavoj igri koja ima za cilj ne samo da zastraši ruske građane već i da ih konfrontira sa vlastima.
„Ovo je apsolutno nepoznavanje ruskog mentaliteta. U teškim okolnostima Rusi su se uvek okupljali oko vlasti, a nikada joj se suprostavljali. Ova provokacija koja dolazi iz američke ambasade sigurno neće postići željeni rezultat, i ne sumnjam da će Rusi na nju odgovoriti“.
Veza između SAD i čečenskih separatista
U sklopu ove priče indikativno je i podsećanje na vezu čečenskih terorista sa zapadnim centrima moći u vreme Borisa Jeljcina.
„Simbioza američke politike i čečenskog terorizma upozorava na oprez. Zapad ne samo što je pravio, on je i spašavao teroriste i sprečavao njihovo izručenje. Po sredi mogu biti iste metode“, smatra Anđelković.
Na pitanje kako u svetlu ovih događaja objasniti činjenicu da su mnogi prokazani teroristi svoje utočište našli na Zapadu, Andrićeva kaže da u pojedinim zemljama ne postoje jasni kriterijumi šta jeste, a šta nije terorizam već se to određuje u skladu sa potrebama.
„Države poput Engleske su selektivne kada je u pitanju neka neprijateljska država te teroristi olako postaju disidenti, revolucionari i borci za ljudska prava. Ukoliko bi ista dela izvršili na prostoru te države onda bi naravno bili teroristi. Na žalost, nisu u pitanju izuzeci već pravilo u međunarodnim odnosima po principu - neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“.
U Rusiji terorista - na Zapadu borac za ljudska prava
U sklopu ovog pitanja novinar Bojan Bilbija podseća da je i Osama bin Laden bio najbolji američki prijatelj dok je radio za CIA i dok je gađao ruske avione i helikoptere, a onda kada su se Rusi povukli i kada je narod u Avganistanu pomislio da sa odlaskom Sovjeta može mirno da živi na svojoj zemlji, pokazalo se da nije tako.
„Pokazalo se da njima nije strano da sarađuju i podržavaju ljude koji su u stanju da nekoliko godina kasnije raznesu dobar deo Njujorka. Oni koji su u Rusiji bili optuženi za terorizam postali su borci za ljudska prava, građanski aktivisti i bezmalo disidenti“.
A od disidenta do Nobelove nagrade, zaključuje Bilbija, put nije dugačak.