Putin potpisao ukaz o priznanju LNR i DNR /video/

„Molim Federalnu skupštinu Ruske Federacije da podrži ovu odluku i da ratifikuje ukaz o priznanju kao i sporazume sa DNR i LNR“, kazao je ruski predsednik.

Putin je izrazio uverenje da će narod Ruske Federacije podržati odluku o priznanju LNR i DNR.

Takođe je rekao i da će u slučaju nastavka krvoprolića na Donbasu celokupnu odgovornost snositi kijevski režim.

„Od onih koji su uzurpirali vlast u Kijevu tražimo momentalnu obustavu borbenih dejstava. U protivnom, celokupnu odgovornost za potencijalni nastavak krvoprolića snosiće u potpunosti kijevski režim“, naglasio je.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u obraćanju građanima poručio i da Rusija u sadašnjoj situaciji ima puno pravo da donosi uzvratne mere za osiguranje svoje bezbednosti i da će upravo tako i postupati.

„Želim jasno i otvoreno da kažem da u nastaloj situaciji, kada su naši predlozi o ravnopravnom dijalogu o principijelnim pitanjima ostali faktički bez odgovora od strane SAD i NATO, kada nivo pretnji za našu zemlju značajno raste, Rusija ima puno pravo da donosi uzvratne mere za osiguranje sopstvene bezbednosti. Upravo tako ćemo i postupati“, rekao je Putin.

Obrazlažući odluku o priznanju LNR i DNR Putin je rekao da je situacija na jugoistoku Ukrajine postala veoma kritična u poslednje vreme.

„Oni koji su krenuli putem krvoprolića, nasilja, bezakonja – nisu priznavali nijedno drugačije rešenje za Donbas osim vojnog. Upravo je stoga i nastala potreba da se istog časa priznaju nezavisnost LNR i DNR“, istakao je Putin.

„Situacija u Donbasu je postala kritična i obraćam vam se direktno, ne samo kako bih ocenio situaciju, već kako bih informisao javnost o odlukama koje smo doneli i o mogućim daljim koracima“, istakao je.

Učinili smo sve da sačuvamo teritorijalni integritet Ukrajine

Putin je rekao da je „Rusija učinila sve da sačuva teritorijalni integritet Ukrajine“.

„Svih ovih godina (Rusija) se uporno i strpljivo borila za sprovođenje rezolucije SB UN 2202 od 17. februara 2015. godine, kojom je konsolidovan Minski paket mera od 12. februara 2015. za rešavanje situacije u Donbasu. Sve uzalud“, konstatovao je on.

„Menjaju se predsednici i poslanici Rade, ali se ne menja suština, agresivna nacionalistička priroda samog režima, koji je preuzeo vlast u Kijevu. On je u potpunosti proizvod državnog prevrata 2014. godine. Oni koji su tada ustali protiv nasilja, krvoprolića, bezakonja, nisu priznali nijedno drugo rešenje za pitanje Donbasa osim vojnog“, dodao je Putin.

Prema rečima predsednika, „vladajuća elita u Kijevu stalno izjavljuje da nije spremna da realizuje Minski paket mera za rešavanje sukoba“ i nije zainteresovana za mirno rešenje situacije.

„Naprotiv, (ona) ponovo pokušava da u Donbasu organizuje blickrig, kao što se to već dešavalo 2014-2015. Sećamo se kako su se te avanture tada završile“, zaključio je Putin.

Nema dana bez granatiranja u Donbasu, blokade ne prestaju

Ruski predsednik rekao je da u Donbasu ne prođe ni jedan dan bez granatiranja, ubijanja civila, da blokada ne prestaje – ne nazire se kraj.

„Sada ne prođe skoro nijedan dan bez granatiranja naselja u Donbasu. Formirana velika vojna grupa stalno koristi jurišne dronove, tešku tehniku, rakete, artiljeriju i višecevne bacače. Ubijanje civila, blokada, maltretiranje ljudi, uključujući i decu, žene, starce, ne prestaju. Ne nazire se kraj“, konstatovao je on.

Putin je primetio da „takozvani civilizovani svet, za čije su se jedine predstavnike samoproglasile naše zapadne koleg, radije to ne primećuju, kao i da ne postoji... sav taj užas, genocid, kome je podvrgnuto skoro četiri miliona ljudi“.

„I samo zato što se ovi ljudi nisu složili sa prevratom u Ukrajini koji je podržao Zapad 2014. godine, suprotstavili su se pokretu ka nacionalizmu podignutom na nivo državnog, pećinskom i agresivnom nacionalizmu i neonacizmu. I bore se za svoja elementarna prava da žive na svojoj zemlji, da govore svojim maternjim jezikom, da čuvaju svoju kulturu i tradiciju. Koliko dugo ova tragedija može da traje? Koliko još treba trpeti?“, rekao je Putin.

Ukrajina je pod spoljnom upravom

Ukrajina je danas pod spoljnom upravom koja se sprovodi po nalogu Zapada, preko stranih savetnika, nevladinih organizacija i drugih institucija, rekao je ruski predsednik.

„Postavlja se pitanje: siromaštvo, beznađe, gubitak industrijskog i tehnološkog potencijala – da li je baš to taj prozapadni civilizacijski izbor kojim već dugi niz godina zamajavaju i zavaravaju milione ljudi, obećavajući im raj? Zapravo se sve svelo na činjenicu da je raspad ukrajinske privrede praćen direktnom pljačkom građana zemlje. A sama Ukrajina je jednostavno stavljena pod spoljnu upravu. To se sprovodi ne samo po nalogu zapadnih prestonica, već i direktno na licu mesta preko čitave mreže stranih savetnika, nevladinih organizacija i drugih institucija raspoređenih u Ukrajini“, objasnio je Putin.

Prema njegovim rečima, oni direktno utiču na sve najvažnije kadrovske odluke, sve grane i nivoe vlasti, od centralne do opštinske, na glavne državne kompanije i korporacije, uključujući „Naftogas“, „Ukrenergo“, „Ukrajinske železnice“, „Ukroboronprom“, „Ukrpoštu“, Uprava morskih luka Ukrajine.

„U Ukrajini jednostavno nema nezavisnog suda; na zahtev Zapada, kijevske vlasti su dale predstavnicima međunarodnih organizacija pravo preče kupovine da biraju članove najviših pravosudnih organa“, dodao je Putin.

Osim toga, preko svoje ambasade SAD direktno kontrolišu Nacionalnu agenciju za prevenciju korupcije, Nacionalni biro za borbu protiv korupcije, Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo i Vrhovni antikorupcijski sud.

„Sve se to radi pod uverljivim izgovorom da se poveća efikasnost borbe protiv korupcije. Pa, dobro. Ali gde su rezultati? Korupcija je cvetala i cveta. Više nego ikad“, zaključio je Putin.

Korupcija uništila ukrajinsku državnost

Korupcija u Ukrajini je uništila ukrajinsku državnost, što su i iskoristili nacionalisti 2014. godine uz pomoć podrške Zapada, rekao je Putin. Dodao je i da je Ukrajina rasturena i da je zbog toga pogođena veoma opasnom ekonomskom krizom.

"Ukrajina nikada nije imala svoju istinitu državnost, ona je samo kopirala tuđe modele", naveo je.

„Ukrajinske vlasti, hoću ovo da naglasim, od prvih koraka krenuli su sa negiranjem svega, što je postalo osnov njene državnosti. Negiranjem svega što nas je spajalo. Pokušavali su da menjaju svest građana, istorijsko sećanje miliona ljudi, celih generacija koje žive u Ukrajini“, kazao je.

Pristupanje Ukrajine NATO - direktna pretnja za Rusiju

Pristupanje Ukrajine NATO-u je direktna pretnja bezbednosti Rusije, rekao je Putin. On je dodao da ulazak Ukrajine u NATO ne odmah, već nešto kasnije, ne menja ništa za Rusiju.

„Znamo stav Sjedinjenih Američkih Država – da borbe na istoku Ukrajine ne isključuju ulazak u NATO. Iznova pokušavaju da nas ubede da je NATO čisto odbrambeni savez.

Ponovo nam predlažu da im verujemo na reč, ali mi dobro znamo kolika je prava cena takvih reči“, rekao je Putin.

Kontrolni sistemi ukrajinskih Oružanih snaga već su direktno integrisani u NATO, Alijansa je počela da osvaja teritoriju Ukrajine, dodao je Putin.

„To znači da se komandovanje ukrajinskim Oružanim snagama, čak i pojedinačnim odredima i jedinicama, može direktno vršiti iz sedišta NATO-a. SAD i NATO počeli su besramno da razvijaju teritoriju Ukrajine kao potencijalno ratište“, istakao je on.

Kriza evropske bezbednosti dogodila se zbog širenja NATO-a, smatra predsednik. Putin je takođe zaključio da NATO smatra Rusiju glavnim protivnikom i „glavnom pretnjom“, raste mogućnost iznenadnog udara na zemlju, a od Ukrajine se može napraviti odskočna daska za napad.

Svi imaju pravo na sklapanje vojnih saveza, ali ne nauštrb drugih država

Ruski predsednik je istakao da svaka zemlja ima pravo da sklapa vojne saveze, ali ne može da jača svoju bezbednost nauštrb bezbednosti drugih država.

„Nema sumnje da svaka zemlja ima pravo da bira vlastiti sistem osiguranja bezbednosti, da sklapa vojne saveze, i sve je naizgled tako da nije jedne stvari: u međunarodnim dokumentima jasno je utvrđen princip jednake i nedeljive bezbednosti koja, kao što je poznato, obuhvata i obavezu da se svoja bezbednost ne jača nauštrb bezbednosti drugih država“, rekao je Putin.

On se posebno osvrnuo na mogućnost članstva Ukrajine u NATO. Ulazak Ukrajine u Alijansu i raspoređivanje naoružanja na toj teritoriji je rešeno pitanje, smatra on.

Govoreći o NATO, Putin je rekao da je Rusija dobila pet talasa širenja NATO i da su je jednostavno obmanuli. Podsetio je i da je 2000.godine prilikom posete Bila Klintona upitao američkog predsednika kako bi se SAD postavile prema prijemu Rusije u NATO. Raakcija je bila uzdržana, rekao je Putin.

Ocenio je i da SAD prave od Rusije neprijatelja samo zato što im nije potrebna tako velika zemlja.

O nuklearnom oružju

Govoreći o planovima po pitanju nuklearnog oružja u Ukrajini, Putin je rekao da bi to kardinalno promenilo situaciju u svetu, samim tim Rusija bi bila prinuđena da odreaguje.

Takođe je rekao i da bi Kijev mogao daleko lakše da napravi nuklearno oružje nego neke druge zemlje, a posebno zbog tehnološke podrške iz inostranstva.

„Izjave Kijeva o stvaranju nuklearnog oružja nisu samo lakomislena hvalisanja. Kijev to može lakše da uradi nego neke druge zemlje posebno zahvaljujući tehnološkoj podršci Zapada. Takvu mogućnost ne smemo da isključimo. Ukoliko Ukrajina dobije oružje za masovno uništenje celokupna situacija u svetu i u Evropi će se promeniti, a za nas u kardinalnom smislu. Mi ne možemo da ne odreagujemo na tu realnu opasnost“, naglasio je.

Ukrajina nije samo sused Rusiji

Inače, Putin je svoj govor počeo od istorijskih činjenica rekavši da je savremena Ukrajina u potpunosti stvorena od strane Rusije i to na račun otcepljenja dela ruskih istorijskih teritorija bez pitanja ruskih građana.

Takođe je rekao i da je Ukrajina za Rusiju ne samo „susedna zemlja“, već deo njene istorije u kojoj žive njeni prijatelji, kolege, rodbina i bliski ljudi.

Kazao je i da je Vladimir Iljič Lenjin praktično autor i arhitekta Ukrajine budući da je ona nastala kao rezultat politike boljševizma.

„Ukrajinu i dalje možemo da zovemo Ukrajinom Vladimira Iljiča Lenjina. Rusija je spremna da pokaže Ukrajini šta znači prava dekomunizacija“, naveo je ruski predsednik.

Govoreći o dugu koji je imao Sovjetski Savez, Putin je rekao da je Rusija ceo dug samostalno otplatila, uključujući i ukrajinski, iako je bilo dogovoreno da sve republike doprinesu otplati duga proporcionalno njihovim ekonomskim potencijalom.

Putin razgovarao sa Makronom i Šolcom: Potpisaću dekret o Donbasu

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da ima u vidu da uskoro potpiše dekret o Donbasu, saopštio je Kremlj.

Kako se navodi, s tim u vezi lideri Francuske i Nemačke su izrazili razočaranje.

U međuvremenu oglasio se i šef diplomatije EU Žozep Borelj koji je pozvao Rusiju da ne priznaje LNR i DNR i zapretio „ujedinjenom reakcijom Zapada“.

Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio da će se Putin uskoro obratiti građanima zemlje.

Putin je ranije na vanrednom zasedanju Saveta bezbednosti saopštio da će odluka o priznanju nezavisnosti DNR i LNR biti doneta do kraja dana.

Situacija na kontakt liniji u Donbasu eskalirala je ujutru 17. februara. U samoproglašenoj Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici saopštili su o najintenzivnijem granatiranju iz Ukrajine poslednjih meseci. U petak 18. februara su lideri LNR i DNR, Leonid Pasečnik i Denis Pušilin, najavili evakuaciju stanovnika republika u Rusiju zbog rastuće pretnje od borbenih dejstava. U subotu je u republikama počela opšta mobilizacija. Lideri DNR i LNR ranije danas su apelovali na predsednika Rusije da prizna nezavisnost samoproglašenih republika.