Prema izveštaju procurilim u javnost, u kojem su obelodanjene interne procedure banke, otkriveni su detalji računa oko 30.000 klijenata Kredi Svis širom sveta vredni više od 100 milijardi švajcarskih franaka (oko 96 milijardi evra), navodi Gardijan.
Procureli podaci iz izveštaja koji mediji još nazivaju ''''Švajcarske tajne'''', ukazuju na rasprostranjene propuste Kredi Svisa, uprkos, kako navodi londonski list, višedecenijskim obećanjima da će ukloniti sumnjive klijente i nezakonita sredstva.
Otkriveno je kako je Kredi Svis više puta otvarao ili održavao bankovne račune za niz visokorizičnih klijenata širom sveta.
Među njima su Ronald Li Fuk-šiu, bivši predsednik berze u Hongkongu, koji je bio jedan od najbogatijih ljudi u gradu, ali i osuđen za primanje mita u zamenu za uvrštavanje kompanija na berzu, Nemac Eduard Zajdel osuđen je za primanje mita 2008, koji je bio zaposlen u Simensu i koji je kao vođa multinacionalne kompanije u Nigeriji nadgledao kampanju podmićivanja korumpiranih nigerijskih političara.
Gardijan pominje i Stefana Sederholma, švedskog kompjuterskog tehničara koji je otvorio račun kod Kredi Svis 2008. godine i bio u mogućnosti da ga ima dve i po godine nakon što je na Filipinima osuđen za trgovinu ljudima, zbog čega je dobio doživotnu kaznu zatvora.
Jedan od najozloglašenijih slučajeva u istoriji Kredi Svis uključuje, kako dodaje Gardijan, korumpiranog filipinskog diktatora Ferdinanda Markosa i njegovu suprugu Imeldu, za koje se procenjuje da su izvukli čak 10 milijardi dolara sa Filipina tokom tri Ferdinandova predsednička mandata.
Tu je i Pavlo Lazarenko, koji je bio premijer Ukrajine između 1997. i 1998. i koji je po prestanku mandata otvorio svoj prvi od dva računa, a na jednom od njih je imao gotovo osam miliona švajcarskih franaka.
Prema pravilima, klijenti koji su bili označeni kao politički izložena osoba iz zemlje visokog rizika ili osoba koja je uključena u visokorizične aktivnosti kao što su kockanje, trgovina oružjem, finansijske usluge ili rudarstvo, bili bi suočeni sa pojačanim nadzorom, navodi se u izveštaju.
Od menadžera za odnose se očekivalo da koriste eksterne izvore za proveru klijenata i njihovih nivoa rizika, prenosi Tanjug.
Moglo se očekivati da je takva kontrola trebalo da spreči banku da otvori račun za klijenta kao što je Rodoljub Radulović, prevarant koji se bavio hartijama od vrednosti i koga je 2001. godine optužila američka Komisija za hartije od vrednosti, dodaje Gardijan.
On je, međutim, imao dva računa u Kredi Svisu, prvi otvoren 2005, godinu dana nakon što je osuđen zbog malverzacija sa hartijama od vrednosti.
Na jednom od Radulovićevih računa bilo je 3,4 miliona švajcarskih franaka pre nego što je zatvoren 2010. godine, dodaje Gardijan.
Radulović je nedavno u Beogradu osuđen na 10 godina zatvora zbog uloge u švercu kokaina iz Južne Amerike za narko bosa Darka Šarića.