Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, Gabrijel Eskobar ovih dana je pozvao Srbiju da traži alternativu ruskom gasu. Zabrinut, kako reče, za energetsku bezbednost Srbije zavisne od ruskih energenata, on je kao alternativu preporučio pre svega tečni prirodni gas.
U narednih 10-15 godina moguć samo ruski gas
„Ova izjava predstavnika SAD Eskobara kako Srbija treba da se odvoji od ruskog gasa je priča radi priče. Apsolutno, mi u ovom trenutku, ali ni u sledeći 10 do 15 godina, osim ruskog gasa ne možemo da uvezemo toliko kolike su naše potrebe. Diversifikacija svake robe u odnosu sa inostranstvom je dobra, ali mi ne možemo da pravimo diversifikaciju u ovom trenutku, jer osim ruskog gasa drugi ne možemo da dobijemo“, kaže za Sputnjik Vuletić.
On podseća da je kapacitet Balkanskog toka, odnosno kraka Turskog toka putem koga se Srbija snabdeva ruskim gasom 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a da mi u isto vreme trošimo do 2,5 milijardi godišnje. To znači da imamo sasvim dovoljno gasa pa nema potrebe da u ovom trenutku tražimo neko drugo rešenje, kaže naš sagovornik.
Tečnog gasa nema dovoljno na svetskoj pijaci
Vuletić uz to napominje da tečni prirodni gas ne možemo da dobijemo jer ga na svetskoj pijaci nema dovoljno. Napravljen je terminal na Krku i do sada je na njega stigao jedan tanker sa otprilike 160 tona tečnog gasa. Napravljeni su i terminali u Portugaliji, Litvaniji, Poljskoj koji godišnje mogu da dobiju samo po jedan tanker. Zato je, smatra on, Rusija u ovom trenutku pouzdan i dobar partner za snabdevanje gasa i Srbije i Evrope.
Srbija nema mogućnost da u sledećih 10 do 15 godina dobija gas iz nekog dugog izvora, osim ruskog
© Sputnik / Lola Đorđević
Na pitanje kakve su mogućnosti da dobijemo azerbejdžanski gas ili izraelski koji će se vaditi iz nalazišta u Mediteranu on je izričit u tome da je to kako sada stoje stvari nemoguća misija.
Azerbejdžanski je raspodan
„Mi smo pričali o gasovodu koji se zvao Nabuko, pa Nabuko vest, pa TAP, pa TANAP, pa Agri, pa Tesla. To su sve gasovodi koje su Amerikanci gradili. Izgradio se TAP jer je imao pouzdan izvor snabdevanja iz Azerbejdžana. Ovoga trenutka azerbejdžanski gas je sav rasprodat, gas iz TAP-a je plasiran i odatle ne možemo da dobijemo nijedan kubni metar gasa“, objašnjava Vuletić.
Priča o izraelskom gasu je, kaže, lepa, pronađene su rezerve, ali se još ne zna kolike su i zato, po njegovoj oceni, niko ne može da garantuje da će u narednih 10 do 15 godina taj kapacitet da se koristi.
Isto je, podseća on, pre sedam-osam godina bila priča da je u Crnom moru na obali Rumunije, kod Konstance pronađen gas i gde je on, više konstatuje, nego što pita Vuletić.
Terminal u Grčkoj još u planovima
Na pitanje kako stoje stvari sa planiranom izgradnjom grčkog terminala za tečni gas u Aleksandrupolisu u Egejskom moru, on kaže da je dobro da on bude izgrađen i da ako postoji mogućnost dotle dođe neki tečni gas na koji bi i mi mogli da računamo.
On se, međutim, pita odakle taj gas treba da stigne.
„Nema tečnog gasa na svetskom tržištu. Postojeći proizvodni kapaciteti su uglavnom okrenuti snabdevanju Japana, Kine, Južne Koreje i Indije. Na njih ode 80 odsto proizvodnje u svetu, a ostalih 20 odsto ode za Evropu i još neke delove saveta. Prema tome, na tržištu nema tečnog prirodnog gasa u ozbiljnim i dovoljnim količinama“, zaključio je Vuletić.