„Kancelar Nemačke Olaf Šolc i svi ostali drugi iz NATO govore da je to odbrambeni savez. Predsednik Rusije je na pres konferenciji posle razgovora sa Šolcom podsetio kancelara na bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. On (Šolc) je odgovorio da se NATO umešao kako bi sprečio genocid nad kosovskim Albancima. Sve su uspešno odradili i sad ta oblast cveta“, rekao je Lavrov u intervjuu za RT.
Ističući da je situacija daleko od toga, ruski ministar je rekao da Kosovo i drugi delovi Zapadnog Balkana postaju rasadnici kriminala.
„Tamo ima terorista, trgovaca narkoticima. Tamo vrbuju plaćenike za učešće u borbenim dejstvima u konfliktima koje postepeno rasplamsavaju, među njima i SAD. Postoje informacije da vrbuju plaćenike na samoproglašenom Kosovu, u Albaniji i Bosni i Hercegovini kako bi se Rusija izbacila iz ravnoteže i da bi ih slali u Donbas. Trenutno to proveravamo“, upozorava Lavrov.
Susret s Blinkenom
Lavrov je potvrdio da je razgovarao sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o mogućnosti sastanka nakon što je Moskva uputila Vašington odgovor u vezi sa garancijama bezbednosti.
To je, kako je rekao, u zajedničkom interesu.
Blinken je ranije predložio ruskom ministru da se sastanu naredne nedelje a razmatra se da sastanak bude u Ženevi.
Šef ruske diplomatije je rekao i da će Rusija u razgovorima sa SAD i NATO o temi garancija bezbednosti zauzme pošten stav.
„Insistiraćemo da sve bude pošteno. Ne želim da koristim žargon, ali imamo izraz: ‘Držim te za reč’. To mora da se poštuje i na međunarodnom nivou“, rekao je on.
Lavrov je ponovio da su tvrdnje Zapada o invaziji Rusije na Ukrajinu su propaganda, lažne vesti izmišljotine.
Sukob u Donbasu
Podsetimo, odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“. Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je ranije da se Ukrajina odgovorno odnosi prema Minskim sporazumima o Donbasu i da je to jedini format koji funkcioniše.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Kako je ranije izjavio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, Rusija ne stvara nikakve povode za konfliktnu situaciju oko Ukrajine. Prema njegovim rečima, Rusija ne isključuje mogućnost da histerija oko Ukrajine, koju raspiruje Zapad, ima za cilj da pokrije činjenicu da Kijev sabotira Minske sporazume o Donbasu.