„Zbog višestrukih opstrukcija od strane tranzicionih vlasti Malija, Kanada i evropske države koje deluju preko operacije „Barhan“ i u okviru Operativne grupe „'Takuba“' smatraju da više nisu ispunjeni politički, operativni i pravni uslovi za efektivan nastavak njihovog trenutnog vojnog angažmana u borbi protiv terorizma u Maliju“, navodi se u zajedničkom saopštenju, a prenosi agencija Rojters.
Odnosi između Francuske i Malija su se pogoršali otkako je su vlasti Malija osporile dogovor o organizovanju izbora u februaru i predložila da vlast zadrži do 2025. godine.
„Ne možemo ostati vojno angažovani zajedno sa tranzicionim vlastima Malija sa kojima ne delimo strategiju i ciljeve“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron na današnjoj konferenciji za novinare u Parizu, a prenosi agencija AP.
Makron je naglasio da se vojno povlačenje iz Malija nikako ne može okarakterisati kao neuspeh.
Uzastopni državni udari u Maliju, Čadu i Burkini Faso, bivšim francuskim kolonijama, oslabili su zapadnoafričke saveznike Francuske i ohrabrili džihadiste koji kontrolišu velike delove te teritorije.
Diplomate upozoravaju da bi rastuće nasilje moglo dati novi podsticaj migraciji iz zapadne Afrike u Evropu, kao i ugroziti međunarodne rudarske operacije i stabilnost strateških francuskih partnera, kao što su Obala Slonovače i Senegal.
Francuska ima trupe u Maliju od 2013. godine, kada je intervenisala da otera islamističke militante koji su napredovali ka prestonici. Islamisti su se od tada pregrupisali i vode sve krvaviju pobunu širom regiona.
Francuski vojni izvori navode da će povlačenje iz Malija trajati nekoliko meseci, preneo je Tanjug.