Ni Kosovo, ni ekologija neće biti presudni na izborima

Prema rečima Bojana Klačara iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kampanja će biti tematski raznovrsna usled programski, ideološki i vrednosno vrlo različite ponude, a dobrom rezultatu mogu se nadati one partije i koalicije koje uspeju da nametnu svoju temu kao ključnu u političkoj i medijskoj agendi.

„U centru pažnje vladajuće stranke biće ekonomija, životni strandard, infrastruktura, politička i ekonomska stabilnost. Ja mislim da su te teme veoma važne, ali je teško reći da li će biti i prelomne. Biće veoma važne i ekološke teme koje su, po mom mišljenju, presudne za dobar rezultat prevashodno zeleno-leve koalicije i to pre svega u Beogradu, a veoma važna tema iz ugla opozicije će biti i korupcija i borba protiv korupcije. U slučaju nastavka politike iz Prištine po pitanju glasanja Srba na Kosovu čini mi se da bi i Kosovo moglo biti neka vrsta predizborne teme, ali ne očekujem da bude visoko na agendi“, smatra Klačar.

Slično razmišlja i politički analitičar i urednik časopisa „Nova srpska politička misao” (NSP) Đorđe Vukadinović koji kaže da su izbori, na neki način, rat slikama i porukama:

„Vlast će pokušati da kao temu nametne svoje rezultate i uspehe na spoljnom i unutrašnjem planu, poruke stabilnosti i kontinuiteta i mislim da će, na neki način, nastupati sa porukom da sa njima nema neizvesnosti. Sa druge strane opozicija će pokušati da stvori sliku zemlje u raspadu, teško polarizovane, u kojoj institucije ne funkcionišu, vladaju kriminal i korupcija i slično. U tom smislu će biti pitanje ko će uspeti da nametne svoje teme.“

Vukadinović za Sputnjik navodi podatke o trenutnom rejtingu stranaka i predsedničkih kandidata koje je NSP analizirao, uz napomenu da se procenti odnose na broj onih koji su se izjasnili da će izaći na izbore, a ne na ukupne brojke.

„Uz ogradu da je reč o rezultatima poznatim u danu raspisivanja izbora i da kampanje postoje upravo da bi se stvari promenile, naš nalaz u vezi parlametarnih izbora kaže da je vladajući SNS na 40 plus procenata, odnosno ima 41, 42 ili 43 posto podrške, dok je njihov koalicioni partner SPS i Jedinstvena Srbija na između 7 i 8 posto. Opoziciona grupacija okupljena oko Đilasa i Marinike Tepić - koalicija „Ujedinjena Srbija“ (SSP, DS, NS, PSG, PzP, sindikat „Sloga“,PSS i DŽVM) je dvocifrena i solidna na oko 15-ak procenata, dok je druga opoziciona grupacija, zeleno-leva ekološka grupacija „Moramo” (Otvorena građanska platforma Akcija, Ne davimo Beograd i Ekološki ustanak) takođe solidna sa iznad 10 procenata i njihov rezultat će puno zavisiti od toga da li će imati svog predsedničkog kandidata i ko će to biti“, navodi Vukadinović.

Kako kaže, istraživanja javnog mnjenja i prognoze u ovom trenutku znatno otežava i to što se još uvek ne zna sigurno ko će sa kim ići na izbore jer se još prave neke koalicije, pogotovo među strankama koje se bore za cenzus.

„Grupacija oko DSS-a i POKS-a je na samoj ivici cenzusa sa oko 3,1 posto, dok su „Zavetnici” malo iznad toga. Svi ostali su ispod crte, pa ukoliko ne naprave neki preokret u kampanji ili neko udruživanje u poslednji čas, teško mogu da se nadaju cenzusu“, ističe naš sagovornik i dodaje da će u fokusu biti i beogradski izbori, a analize pokazuju da iako je pozicija opozicije nešto bolja, favorit je i dalje vladajuća koalicija SNS-SPS sa 42 do 44 procenta podrške.

I Bojan Klačar kaže da, ako posmatramo stvari iz današnjeg konteksta, sa velikom sigurnošću možemo govoriti o prelasku cenzusa od strane tri liste – Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjene Srbije.

„Različita istraživanja u poslednja dva meseca govore da je i zeleno-leva koalicija “Moramo” bila iznad cenzusa, a što se tiče svih drugih stranaka i koalicija treba biti veoma oprezan sa prognozama u ovoj fazi jer je cenzus veoma nizak, a veliki broj stranaka se vrti između dva, tri i četiri odsto. Kampanja tek treba da usledi, a budući da treba očekivati relativno veliku izlaznost, taj cenzus će biti u porastu kada je reč o apsolutnim brojevima“, pojašnjava Klačar.

Kada je reč o predsedničkim izborima koji će biti raspisani početkom marta takođe za 3. april, Đorđe Vukadinović kaže da je situacija tu nešto jednostavnija, iako je i ulog veći.

„Tu je apsolutni favorit Aleksandar Vučić koji je sa 49 ili 50 posto podrške na samoj ivici pobede u prvom krugu. To je, između ostalog, i posledica toga da SPS nema svog kandidata, jer treba imati na umu da na predsedničkim izborima, za razliku od parlametarnih, nema rasipanja glasova i svaki glas ide sa konta onoga ko se bori za pobedu u prvom krugu. Na drugom mestu je Zdravko Ponoš sa sličnim rezultatom kao i grupacija stranaka koja stoji iza njega, čak i sa nekim procentom više, dok je na trećem mestu kandidat koga trenutno nema, pa smo mi stavili hipotetičkog, „bezimenog“ kandidata levo-zelene koalicije koji bi dobio oko 10 posto, ali puno zavisi od toga da li će ga biti i ko će on biti. Ostali su svi jednocifreni kandidati“, pojašnjava Vukadinović.

Ovu strukturu bi, kaže analitičar, moglo da poremeti ukoliko se desi nešto značajno važno poput nekog iznenadnog događaja ili nekog iznenadnog „super kandidata“ u poslednjem trenutku, nekog poput Koštunice 2000. godine ili čak nekog Belog koji nije pobedio, ali je podigao izlaznost i napravio pometnju u redosledu opozicionih kandidata.

Protesti, nemiri i pometnja na ulicama i u društvu, primećuje Đorđe Vukadinović, mogli bi biti jedan od primarnih remetilačkih faktora za postojeće stanje odnosa snaga, odnosno trenutne procene rezultata izbora:

„I vlast prepoznaje da protesti, pre svega ovi ekološki koji energetski najviše motivišu i pokreću ljude, mogu da promene i ukupan odnos snaga, posebno na opozicionoj sceni. To je nešto što preko noći može da promeni sliku i sve nalaze i prognoze analitičara, istraživača i novinara, ali je to ipak više izuzetak nego pravilo. U tom smislu iako u narednim nedeljama očekujem puno tenzija, buke, huke i varnica, nadam se bez požara, ne očekujem da će na kraju biti nekih dramatičnijih promena u odnosu na ove rezultate istraživanja.“

Bojan Klačar je mišljenja da će manje-više čitav period izborne kampanje proteći u nekoj vrsti protesta.

„Ukoliko su oni masovni, sa velikom i pozitivnom energijom, a zahtevi realistični, takvi protesti mogu da utiču na kampanju i da izvrše pritisak na vladajuću koaliciju. Dakle, ukoliko bi se tokom kampanje ponovili oni protesti iz decembra, oni mogu da budu neka vrsta zamajca za opoziciju, ali ako bi oni bili organizovani sa relativno malo ljudi i zahtevima koji se čine suviše nerealističnim u ovom momentu, mogućnost uticaja takvih protesta je relativno mala“, ocenjuje naš sagovornik.